Високо судско и Тужилачко веће БиХ је на ванредној, телефонској седници одлучило да ће дужност главног тужиоца Тужилаштва БиХ обављати Гордана Тадић, за, како је саопштено, време спречености главног тужиоца Горана Салиховића да обавља ту функцију. Она ће га мењати до окончања дисциплинског поступка који се води против њега.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже за Спутњик да оно што је дефинитивно било присутно у периоду док је главни тужилац БиХ био Горан Салиховић јесте потпуна опструкција предмета ратних злочина над лицима српске националности. У његовом мандату истекао је рок за процесирање најсложенијих случајева ратних злочина, јер Тужилаштво није испунило оно што је било прописано стратегијом.
„Са становишта процесирања ратних злочина Горан Салиховић је смењен потпуно оправдано. Он је у току свог мандата стварао привид да Тужилаштво добро ради када је у питању процесирање ратних злочинаца, јер се бавио квантитетом, а не квалитетом. Сада је изузетно битно да на место тужиоца дође неко ко је савестан и ко неће да прави такву врсту опструкције, јер оно што ово поднебље захтева јесте једнак приступ правди“, каже Којић.
Он објашњава да сви они који су одговорни за ратне злочине треба да буду у процесу, што се није догодило када је Салиховић био на челу Тужилаштва.
„То је једини пут да се дође до помирења и до суживота, а до сада је Салиховић тај процес само успоравао“, наглашава Којић.
Доктор наука одбране, безбедности и заштите и саветник министра унутрашњих послова Републике Српске Предраг Ћеранић каже за Спутњик да уопште гледано БиХ нема среће са главним тужиоцем Тужилаштва БиХ — довољно је рећи да нико од Салиховићевих претходника није дочекао крај мандата.
„Без обзира на то да ли је тужилац био Србин, Хрват или Бошњак, Република Српска је константно имала примедбе на двоструке аршине који се примењују у процесирању оптужених за ратне злочине, јер је та улога намењена превасходно Србима који за ратни ангажман добијају епитете злочинца, док су Бошњаци жртве или чак хероји“, каже Ћеранић.
Он додаје да је суспензија Салиховића резултат одређених притисака које долазе од СДА, па и такозване међународне заједнице која се у БиХ своди на Сједињене Државе и њене европске савезнике. Без обзира на Салиховићев однос према референдуму, он би свакако био суспендован или смењен.
„Пре месец дана у медијима се појавио препричани транскрипт разговора Салиховића са, наводно, новинаром РТРС-а из којег се извлачи закључак да је тужилац БиХ био ’на руци‘ председнику Додику. Тај утисак је проширио добар део босанско-херцеговачких медија“, објашњава саветник министра унутрашњих послова БиХ.
Ћеранић каже да се иза тога у ствари крије спор Салиховића са СДА, јер се он јавно конфронтирао са министром безбедности БиХ и са директором војно-обавештајне агенције, који су, по ономе што у јавности испољавају, кадрови СДА.
„Мислим да то не треба доводити у везу са позивом на саслушање председнику РС Милораду Додику и уопште отварањем истраге о референдуму. Тужиоце, као и све судије у БиХ, именује Високи судски и Тужилачки савет, чије чланове опет бирају сви тужиоци и све судије у земљи, што наводи на доказ да је то један веома затворен систем у који ипак продире политички утицај странке СДА, тј. међународне заједнице“, каже Ћеранић.
Наш саговорник закључује да би, да Салиховић није суспендован због Додика и референдума у РС, сигурно био суспендован због политичког утицаја који је присутан у правосудним структурама БиХ и његовог сукоба са СДА.
