Шеф Савета за одбрану и безбедност Федерације Виктор Озјоров изјавио је да би овај потез могао да буде „неопходан за спречавање инцидената сличних обарању Су-24“.
Руски сенатор алудирао је на инцидент када је турска авијација оборила руски бомбардер Су-24 на северу Сирије 24. новембра 2015. Након инцидента на неколико месеци су замрзнути срдачни односи двеју земље.
Војни аналитичар Владимир Јевсејев сматра да је Русија распоредила С-300 у Сирији у покушају да појача своју одбрану посебно против ракетних напада.
„За разлику од других система противваздушне одбране, на пример С-400 ’Тријумф‘, С-300ВМ има додатне могућности противракетних напада. Он може да пресреће бојеве главе које се крећу брзином до пет километара у секунди и да их уништи на максималној висини од 30 километара“, објаснио је он.
Због тога С-300 може да порази субсоничне ракете попут „Томахавка“, као и балистичке ракете, додао је Јевсејев.
Генерал-потпуковник Ајтеш Бижев индиректно је потврдио ову процену. Он каже да „Антеј-2500“ пре свега има задатак да се „супротстави ваздушном нападу крстареће ракете на административне, индустријске и војне објекте, као и на наше снаге“. Он је за „Свободну пресу“ рекао да је С-300В4 бољи у пресретању крстарећих ракета од напреднијих С-400.
С-300В4 који је унапређена верзија С-300ВМ, представља „високо аутоматизовано и екстремно ефикасно оружје“, рекао је Бижуб и додао да је време његове приправности пет минута.
Шеф Центра за војне прогнозе Анатолиј Циганок истакао је да је Пентагон има знатно више борбених авиона у близини Сирије.
„Према наводима различитих извора, руске ваздухопловне снаге распоредиле су негде између 20 и 40 авиона у Сирији. САД има две ваздушне групе стациониране на носачима авиона у региону. Другим речима, они имају 140 авиона. То је разлог зашто је руској војсци у Сирији потребна додатни облик заштите од ваздушних напада“, објаснио је он.
У служби од 2013, С-300В4 (НАТО ознака СА-23 „Гладијатор“) има за циљ праћење и пресретање балистичких ракета малог и средњег домета, аеробалистичких и крстарећих ракета, као и авиона са фиксним крилом, системе за ометање радара и прецизно вођену муницију. Она има домет од 400 километара и може истовремено да погоди 24 авиона или 16 балистичких циљева у различитим комбинацијама.
Систем је конструисао и произвео државни концерн „Алмаз-Антеј“.
