Русија и Саудијска Арабија су први пут потписале заједнички меморандум о сарадњи у области нафте и гаса. Уз то су постигле и заједнички став о стабилизацији тржишта нафте, о чему би Организација земаља извозница нафте (ОПЕК), чији Русија иначе није члан, требало да одлучује на заседању у Бечу 30. новембра. Најновија вест о сарадњи два највећа произвођача нафте у свету можда и није била сасвим неочекивана јер је назнака о томе било. Али да стигне тако брзо, ни 15 дана пошто је таква могућност најављена у Истанбулу, на Светском енергетском конгресу, то је већ мало ко очекивао.
Тада је руски председник Владимир Путин изjавио да jе његова земља спремна да се придружи Oрганизациjи земаља извозница нафте (OПEK) у напорима за стабилизациjу тржишта, што изискуjе или замрзавање или смањење производње. Спремност на сарадњу потврдио је тада и саудиjски министар енергетике Халед ел Фалих, додаjући да jе оптимиста у погледу постизања споразума. Само та вест била је довољна да цену нафте на тржишту подигне на наjвиши ниво у готово 15 месеци.
А цена је у лето 2014. године са 100 долара за барел пала на само 35 долара, да би малтене тек после две године превалила цифру од 50 долара за барел.
Међународна агенција за енергију (ИЕА) у најновијем извештају упозорила је да је смањење производње неопходно ако ОПЕК жели да цена нафте настави да расте. А производња је у септембру достигла рекордних 33,64 милиона барела дневно. Према проценама Агенције, тржиште ће остати презасићено до средине 2017. године ако ОПЕК не испуни договор постигнут прошлог месеца у Алжиру да ће смањити производњу на ниво између 32,5 и 33 милиона барела дневно.
Дакле, као и обично, ствар је у рачуници. Па и оној која је довела до договора двају највећих произвођача нафте. Трећи највећи после Арабије и Русије, а то су САД, како је изјавио министар енергетике Саудијске Арабије, неће учествовати ни у каквим договорима око ограничавања нивоа експлоатације нафте.
За разлику од Саудијске Арабије и Русије које своју привреду највећим или великим делом заснивају на извозу нафте, Америка је до пре годину дана имала на извоз нафте забрану, која је трајала 40 година, још од времена енергетске кризе изазване тадашњим сукобом на Блиском истоку.
У међувремену се много тога у свету променило. Можда личи да се Саудијска Арабија и Америка воле кô браћа, ал’ кесе им ипак нису сестре. Зато и не треба да чуди да је интерес зближио Ријад и Москву, чији удео на већ две године нестабилном тржишту нафте чини 40 одсто.
Рустам Танкајев из Руског савеза произвођача нафте и гаса каже да је меморандум двеју земаља веома важан корак у развоју нафтног тржишта, јер је први пут дошло до кооперације Русије и Саудијске Арабије.
Две земље имају отприлике исти извозни потенцијал: око 400 милиона барела нафте и нафтних производа годишње, што чини 40 одсто тржишта нафте, каже за Спутњик Танкајев.
„Уколико се Москва и Ријад договоре и формирају тандем, он би био пандан ОПЕК-у, који већ три године функционише као дискусиони клуб који не доноси никакве одлуке“, упозорио је он. Констатујући да су разлог томе различите цене производње нафте у 14 земаља-чланица ОПЕК-а, Танкајев напомиње да је цена производње нафте у Русији и Саудијској Арабији веома ниска. То двема земљама, сматра он, даје могућност да утичу на ситуацију на светском тржишту „црног злата.“
Нема сумње да је интерес спојио два водећа произвођача и велика извозника који су на губитку од када су цене нафте дотакле дно. Додатно је ствари закомпликовала и геополитичка ситуација. Сукоби на Блиском истоку у коме и једна и друга учествују свака на свој начин, такође коштају.
Више од 80 одсто државних прихода Саудијске Арабије стиже од продаје нафте. Будући да је цена нафте од средине 2014. пала за више од 60 одсто, државни буџет Саудијске Арабије је завршио у минусу од чак 90 милијарди евра. За ову годину, то краљевство очекује буџетски дефицит од 87 милијарди долара. За то је крив и рат у Јемену. Према подацима магазина „Монитор“, трошкови рата износе око 200 милиона долара месечно.
Није Саудијска Арабија напамет изабрала партнера. Блумберг је ових дана саветовао да се од Руса учи лекција о томе како постати водећи светски произвођач нафте, са рекордних 11,1 милиона барела дневно, упркос највећем паду њене цене. Та агенција подсећа да губитке због ниске цене нафте у Русији углавном сноси влада, која добија 37 одсто свог прихода од нафте и гаса. Прошле године је повећала пореза на нафтне компаније, што је помогло да се успори погоршање јавних финансија.
Саговорник Спутњика Танкајев подсећа да су у последње две године Русија и Саудијска Арабија на различите начине решавале проблеме настале након драстичног пада цене нафте. Саудијци су вештачки смањивали цену нафте и на тај начин покушавали да повећају свој удео на светском тржишту. За разлику од њих, Русија је јачала интеграцију са Кином, Вијетнамом, Индонезијом, Индијом, водећи рачуна о интересима потрошача и произвођача с циљем да дугорочно заузме што већи удео на тржишту.
„Испало је да је руска стратегија ефикаснија од саудијске, и партнери у Ријаду су то индиректно признали јачањем сарадње са Москвом“, закључио је Танкајев.
