Високе државне и војне делегације одале су почаст, положиле венце, а војници су испалили почасни плотун, а сада, на парцели 777, Димитрије Туцовић лежи међу највећим српским великанима, поред Петра Кочића, сердара Јанка Вукотића, поред победника са Кајмакчалана, ђенерала Милоша Васића.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да неко место у Алеји великана заслужи животом, неко смрћу, а Димитрије Туцовић је своје место заслужио и својим животом и својом смрћу.
„Бриљантан, храбар, створен на понос својој кући и народу, стигао да иза себе остави предубок траг који можемо дуго да пратимо“, рекао је Вулин, који је предводио државну церемонију преношења посмртних остатака Димитрија Туцовића.
Туцовић је, сматра Вулин, био испред свог времена, испред сваког времена, а 102 године су прошле од његове смрти и то време није довољно да „Србија престане да сања о томе да буде јединствена и сигурна, да помири своје синове и мртве и живе, 102 године нису довољне да Србија престане да се нада да ће сабрати и сакупити сваку заборављену кост, свако име, да ће се сетити оног кога је историја заборавила“.
„Уморна је Србија од раздора, лутања, покушаја да се свиди по сваку цену онима који не желе да јој се свиде, од преписивања туђих закона, од прихватања туђег живота, уморна је од великих савезника, који су уз њу само када њена младост треба да нахрани топове и очисти минска поља, а када дођу времена мира, онда од ње окрену главу и велики стану да се договарају да деле воду, ваздух“, рекао је Вулин.
