Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Када може Беч, може и Зајечар

Пратите нас
Шта данас повезује Бечку филхармонију и Народни музеј у Зајечару? Наш музеј је, вероватно, једна од ретких институција културе у земљи, ако не и једина, која ради 1. јануара. Попут Бечке филхармоније са њеним чувеним новогодишњим концертом. Данас су Феликс Ромулијану обишли посетиоци из Бугарске.

Прохладан први јануарски дан. На некадашњем излазу из палате римског цара Галерија из трећег века, а на данашњем улазу у Феликс Ромулијану, више од сто посетилаца из Бугарске. Дошли су у Зајечар да дочекају Нову годину, али и да се сами увере зашто је наш познати археолошки локалитет од 2007. године на Унесковој листи светске културне баштине. Кроз некадашњу царску палату су их провели посленици зајечарског музеја.

Музеј Ермитаж у Санкт Петербургу - Sputnik Србија
Ермитаж међу три најбоља музеја на свету

„Ово ће бити четврта година како имамо туристе 1. јануара и организујемо посебан програм за њих“, каже за Спутњик вршилац дужности управника музеја Дејан Крстић. Источна и јужна Србија и Србија уопште бележе велики пораст туриста из Бугарске, поготово за новогодишње празнике. Они воле да се лепо проведу у Србији, али је добро што желе да виде и наше културно наслеђе, напомиње Крстић који није пропустио да првог дана нове године буде међу гостима на Феликс Ромулијани.

Заједно су обишли остатке палате последњег римског цара који је преведен у ред божанства… Најрепрезентативније место на Ромулијани свакако је Централна дворана. Потом се „улази“ у два храма. Мањи је посвећен Галеријевој мајци Ромули, по којој палата носи име. Већи храм је у славу Јупитера и Херкула. С пажњом се упијају историјски подаци о настанку палате и животу Галерија, једног од 16 римских царева рођених на тлу данашње Србије.

Обилазак је завршен на источној страни палате која је визуелно повезана са магуром, сакралним комплексом на оближњем узвишењу, где је Галерије после смрти уз посебан обред преведен у божанство.

После једночасовног обиласка Феликс Ромулијане, која заузима 4,5 хектара, „обилазак“ је настављен у музеју у Зајечару. Оно што су покушали да домаштају на локалитету, у музеју су могли да доживе. Захваљујући 3Д технологији могли су да прошетају кроз све делове „оригиналне“ палате утврђене са 20 кула, коју красе подни мозаици, највреднија остварења касноантичког доба на тлу Европе.

Где данас живи Византија?

Крстић подсећа да је музеј у оквиру пројекта Хера, уз подршку Европске уније, добио 3Д технологију, јединствену на археолошким локалитетима у Србији.

„Током целог лета посетиоци су могли да доживе Ромулијану и кроз виртуелну шетњу. Ту скупу технологију смо у току зиме привремено пребацили у музеј због промене температуре. Посетиоци све то могу да доживе у амбијенту музеја“, рекао је Крстић.

У сталној поставци Народног музеја у Зајечару су и најзначајнији мозаици Ромулијане, чувени Дионис, Лавиринт и Венатори.

Број посетилаца Ромулијане стално расте, каже Крстић. У 2015. години локалитет је обишло укупно око 28.000 туриста, а прошле године већ до 1. децембра је премашен тај број. Било их је близу 31.000. Странаца близу 5.000 и то из 40 земаља, од којих су трећину чинили Бугари, иначе најбројнији страни посетиоци, каже Крстић.

Он истиче да су туристи, осим за Феликс Ромулијану, заинтересовани и за друге садржаје које нуди Народни музеј у Зајечару.

Ипак, додаје, на томе треба додатно да се ради да сви који виде Ромулијану дођу у музеј који годишње има око 11.000 посетилаца.

Српски легат - Sputnik Србија
КУЛТУРА
„Српски легат“ — традиција у модерном паковању

На питање шта ће бити предстојећи приоритет музеја, Крстић каже да је то откривање мозаика.

„Једна од ствари које нам предстоје је да откријемо мозаике на самом локалитету. У прошлом периоду је учињен један корак ка томе, откривен је један изузетан мозаик у царским термама, али са надлежнима из Републичког завода за заштиту споменика културе већ разговарамо о томе на који начин да презентујемо и остале мозаике. И то ће бити један од важнијих задатака. Одлучили смо и да остатке римских фресака које имамо са Ромулијане, које дуго стоје у депоу, коначно конзервирамо и прикажемо јавности", истиче Крстић у разговору за Спутњик.

 

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала