Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Матија Бећковић — три Божићне песме за читаоце Спутњика

© Sputnik / Радоје ПантовићМатија Бећковић
Матија Бећковић - Sputnik Србија
Пратите нас
Велики српски песник Матија Бећковић одабрао је и уступио ексклузивно за Спутњик три песме из своје грандиозне ризнице поезије. Објављујемо их поводом једног од највећих хришћанских празника, уз традиционални поздрав нашег академика: „Мир Божји, Христос се роди!“

 

ИСПОВЕСТ

 

Волео си ме Боже ниси крио

И ниси од мене зазирао

Ни одбацио ме ни укорио

Ни кад сам себе презирао

 

Надамном си се наплакао

И по јазбинама повлачио

За мном си у ватру ускакао

И под камење се завлачио

 

На оба ока си зажмирио

Кад си ме на делу затицао

Само ти ниси сеирио

Ни руке од мене одмицао

 

И ниси марио ни зажалио

Што си се светини замерио

Кад си се на мене самилио

И пред свима ме загрлио

 

Волео си ме више но ико

А више од мене о мени знао

И када није други нико

У мене си се поуздао

 

Ал једно ми остаде жао

И нећу никад прежалити

Знам шта си због мене издржао

Ал не умех ти се захвалити

 

(Јерусалим, 2000.)

© Wikipedia / Gilabrand Гетсимански врт у Јерусалиму
Гетсимански врт у Јерусалиму - Sputnik Србија
Гетсимански врт у Јерусалиму

 

ГЕТСИМАНСКИ ВРТ

 

 Гледао сам Гетсиманску башту

 Оцрњену страшћу и издајом

 Његош

 

Да стигох раније само секунд који

Могао сам Јуду затећи на делу

Видети како сребрењаке броји

И грашке крви на Христовом челу

 

Овако сам само знаке назирао

Времена које нит тече нит стоји

Откад је свак од сваког зазирао

И откад се човек од пољупца боји

 

Увелико је увиђај текао

Свуд разапињане невидљиве нити

А јединог што је онда утекао

Видело се да ће сада ухватити

 

Да пружих корак ил успорих мало

На моје очи би се драма одиграла

Ту где је руља Христа шамарала

Живи сведок сам постао замало

© Sputnik / Сергеј Суботин / Уђи у фото-галеријуЦрква Јована Претече
Црква Јована Претече - Sputnik Србија
Црква Јована Претече

 

СУСРЕТ СА МЛАДИМ РУСОМ У ОПТИНА ПУСТИЊИ

 

Гледа ме као да се чуди

Што га тако гледам

 

Хтео би да ми каже

Да он није тај

Кога види у мојим очима

 

Да је по среди велики неспоразум

 

Не помишља

Да је огледало

Боље од њега запамтило

Ко је он

 

И да би ми са лица мога прочитати

И у сузним очима видети

Оно чега ће се сам тешко досетити

 

Ако се не сети

Као да никад више

Нећемо доћи себи

Ни својој кући

Ни он

Ни ја

 

(1994.)

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала