Инаугурација 45. председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, по свему судећи, биће оригинална и по много чему јединствена. Догађај који је до сада увек био круна највећег светског политичког спектакла — америчких председничких избора — могао би се претворити у забаву маргиналаца, али и многих светских политичара који нису до сада били светски џет-сет.
То је негде и очекивано и пригодно, будући да је Трампова победа на америчким председничким изборима добрим делом и плод побуне (маргинализованих) маса против неолибералне политичке елите. Елите која је одавно изгубила везу са стварношћу и маргинализованом масом у чијем би интересу требало да влада.
Клинт и „јужњачка утеха“
Но, вратимо се церемонији. За разлику од претходних, које су биле свечаности на којима је учешће звезда шоу-бизниса било ствар престижа, на Трамповој инаугурацији готово да неће учествовати нико релевантан. Листа музичара који су одбили да свирају је толико дугачка, да се стиче утисак да су сви који су икад ушли међу првих десет на топ-листама одбили Трампа.
Уместо звезда у распону од Мобија до Спрингстина и Ролингстоунса које су га одбиле, на инаугурацији ће наступати мање познате кантри звезде Тоби Кит и Ли Гринвуд. Иначе, кантри музика јако је популарна на конзервативном југу САД где је Трамп извојевао убедљиву победу над Клинтоновом.
И звезде Холивуда ће масовно и у широком луку заобићи највећу политичку журку данашњице. Холивудска елита одувек је била либерална и левичарска, а две највеће звезде Холивуда Мерил Стрип и Роберт де Ниро веома негативно су се изјаснили о 45. председнику САД.
Једини великан Холивуда који би могао да се појави на церемонији је можда и највећи холивудски режисер данашњице и легендарни (анти)херој акционих филмова и шпагети-вестерна Клинт Иствуд, који је у кампањи изјавио да ће гласати за Трампа, а о свим осталим кандидатима изразио се речником Прљавог Харија.
Вози Мишко
Протести и демонстрације током инаугурације америчких председника одавно су део фолклора због чега су мере безбедности у Вашингтону тих дана подигнуте на највиши могући ниво.
Иако су овог 20. јануара најављене можда највеће анти-председничке демонстрације у историји, куриозитет ће бити да ћемо и први пут имати и „контрамитинг“, јер је око 5.000 бајкера најавило да ће обезбеђивати церемонију инаугурације.
Бајкери, још једна маргинална супкултурна група, масовно су подржали Доналда Трампа на последњим америчким председничким изборима. Удружење „Бајкери за Трампа“ броји 200.000 чланова у САД.
Ма колико церемонија инаугурације била и део шоу-бизниса, ипак је, првенствено, реч о политичком догађају.
Можда Америка и Енглеска никада неће бити земље пролетерске, али ће промене које су се у десиле у тим земљама, најближим могућим савезницима, засигурно променити међународну политику.
Додик оправдано одсутан
„Брегзит“ је претходио победи Трампа на председничким изборима и отуда не би требало да нас чуди што је на церемонију инаугурације из Британије позван највећи заговорник изласка Краљевства из ЕУ Најџел Фараж, иначе и пре и после референдума — политички маргиналац.
Марин ле Пен, лидерка француског „Националног фронта“, виђена је ових дана у Трамповој кули у Њујорку, али су и једна и друга страна демантовале да је било икаквих политичких договора. Судећи по политици обе стране, било би очекивано и да се Ле Пенова појави на инаугурацији.
Кад је реч о нашем региону, позив је добио председник Српске Милорад Додик, али ће изостати са манифестације због опструкције Амбасаде САД у Сарајеву, чијим службеницима изгледа још увек није јављено да је Обама на изласку из Беле куће, а да је Клинтонова завршила каријеру. Из РС је позван и Младен Грујичић, нови начелник општине Сребреница.
Србију ће представљати Драган Марковић Палма, лидер Јединствене Србије — млађи коалициони партнер млађег коалиционог партнера у Влади Србије, а Црну Гору Небојша Медојевић, један од лидера Демократског фронта — опозиционе коалиције која се противи експресном уласку те земље у НАТО.
Судећи по листи званица из света политике, изгледа да ће Америка током првог Трамповог председничког мандата радикално променити политику вођену од пада Берлинског зида до данас.
