И да убијају Србе у Хрватској, Брисел би ћутао

© AFP 2022 / STRINGERЛомљење ћириличне табле у Вуковару
Ломљење ћириличне табле у Вуковару - Sputnik Србија
Пратите насTelegram
Под изговором да се не меша у унутрашње ствари својих чланица, ЕУ не реагује на екстремистичке испаде хрватских националиста. Где се налази црвена линија коју Хрватска треба да пређе да би Брисел реаговао.
Милорад Пуповац. - Sputnik Србија
Пуповац: Зид ћутања о усташкој пароли у Јасеновцу

„Новости“, лист српске мањине у Хрватској, постале су у последњих неколико година један од најугледнијих медија у Хрватској за који пишу најутицајнија пера хрватског новинарства. Не само да се баве свим питањима везаним за Србе у Хрватској већ отварају и теме које се тичу хрватског друштва у целини.

Критике на рачун хрватских екстремиста и нарастајућег фашизма у хрватском друштву учиниле су од „Новости“ трн у оку хрватских екстремиста. Тако је последњих дана екстремна хрватска политичарка и „хуманитарка“ Жељка Маркић захтевала да овај лист више не добија државну помоћ јер, како каже, „Новости“ вређају хрватски народ и воде дискриминаторску уређивачку политику. Захтев Маркићеве коинцидирао је са скупом удружења бранитеља Задра и Вуковара који су захтевали прогон првака српске мањине Милорада Пуповца и Војислава Станимировића.

За то време, из Брисела ни гласа поводом претњи српској мањини у Хрватској. То више никога ни не чуди, с обзиром на то да се званичници ЕУ нису оглашавали нити у једном случају када су људска права Срба у Хрватској била угрожена. Међутим, постоји ли црвена линија коју Хрватска треба да пређе да би ЕУ реаговала на угрожавање људских права Срба.

Милорад Пуповац - Sputnik Србија
Пуповац: Најлакше је истрести се на Србе

Војислав Станимировић, председник Самосталне демократске српске странке, каже да је, гледано из угла српске заједнице у Хрватској, црвена линија одавно прескочена. Људска права Срба у Хрватској крше се одавно, непримењивањем Уставног закона када је у питању двописменост, каже Станимировић.

Већ петнаест година у Хрватској се не примењује Уставни закон о праву на школовање на мањинским језицима и писму. Ово право, према Станимировићевим речима, крши се само када је српска заједница у питању.

„Наш глас се слабо чује јер нема ко да нас представља у Европском парламенту, где се чује само једна страна. Имали смо шансу да имамо једног европарламентарца, коју смо 2014. пропустили. Да је наш заступник у ЕП, онда би се наш глас чуо даље, и било би јасније шта се овде заправо дешава“, каже Станимировић и додаје да представници српске заједнице у Хрватској обавештавају представнике ЕУ у амбасадама у Хрватској о томе шта се дешава када је српска мањина у Хрватској у питању.

„Али, очито да европске земље имају неке важније ствари, озбиљније проблеме у својим земљама, него да се баве овим што се овде дешава, што сигурно није добро за једну младу чланицу ЕУ као што је Хрватска“, објашњава Станимировић.

Председник Срспког националног вијеће у Хрватксој Милорад Пуповац - Sputnik Србија
Пуповац: Срби у Хрватској у страху што су Срби

Председник документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац сумња да ће ЕУ икада реаговати на кршења људских права и на претње екстремиста према Србима у Хрватској. Када би требало реаговати на такве појаве, каже Штрбац, ангажовања евроатлантских институција нема. Реакције су појединачне, а институције се бране тиме да немају механизме да се мешају у „унутрашње ствари појединачних држава“.

„Заиста не знам шта би то требало да се деси у Хрватској, а чуда се дешавају на све стране. Ако Европу, која почива на антифашизму, не интригира и не провоцира да нешто предузме поводом ревитализације усташтва која се види на сваком кораку у Хрватској, не знам да ли би их испровоцирало да нешто предузму да сутра, не дај боже, убију неке наше Србе, који су прозивани ових дана. Не знам да ли би их и то провоцирало. Верујем да не би чак ни то“, закључује Штрбац.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала