Карлос Саура: Зауставити се, значи умрети

© AP Photo / RICCARDO DE LUCAШпански режисер Карлос Саура
Шпански режисер Карлос Саура - Sputnik Србија
Пратите нас
„Зауставити се значи умрети. Због тога никада не треба стати“, поручује и после 40 филмова чувени Шпанац, гост 45. Феста.

Редитељ за кога је својевремено Луис Буњуел казао да је најбољи, Шпанац Карлос Саура, увеличао је својим доласком издање 45. Феста који је свечано отворен синоћ у Центру Сава. Импресиониран сликом велике сале испуњене до последњег места, и публиком која разуме у филм и поштује га, Саура није крио задовољство што је у Београд дошао и по два велика признања — награду „Београдски победник“, која му је уручена на свечаном отварању Феста, и Златни печат Кинотеке, који ће му бити додељен данас после подне у здању у Узун Мирковој улици.

Моника Белучи - Sputnik Србија
Моника Белучи отворила 45. Фест

Између ове две свечаности, аутор филмова „Лов“, „Аи Кармела“, „Кармен“, чувене трилогије „Фламенко“, „Танго“, и „Фадо“, као и последњег „Хота де Саура“ који се може видети на Фесту, за Спутњик открива да ни после 40 филмова не намерава да се заустави и раскине савез са камером.

— Зауставити се значи умрети. Због тога никада не треба стати. Уживам у послу којим се бавим и мислим да је важно да човек, док год је жив, буде активан. Не признајем пензију, она је за људе који се баве неким тешким, физичким послом, за рударе, али не и за мој посао који ми доноси задовољство. Често ми се дешавало да дуго не идем на одмор, једноставно нисам осећао потребу.

Каријеру сте почели са политички ангажованим филмовима, радили сте у Франково доба, али ипак главни ток ваше филмске биографије чине музички филмови. Да ли је случајно дошло до тог заокрета?

— У франкизму се практично није говорило о рату. У време шпанског грађанског рата није било дозвољено говорити о рату, уместо тога се говорило о неким неважним стварима. Тада, због цензуре, нисам ни могао да снимим неке филмове које сам хтео, али сам писао и објавио „Оно светло“, неку врсту приче — полуромана, где сам испричао све оно што сам желео да снимим.

Да ли ћете део искуства из тог времена унети и у филм „Герника“ који управо радите, а у којем једну од улога тумачи Антонио Бандерас?

— Што се тиче „Гернике“, то је потпуно друга прича. Јесте да се догађа у то време шпанског грађанског рата и он се помиње, али је та прича испричана на други начин. Наравно, та паралела стоји, утолико пре што су то Италијани и Немци који су то учинили искористили као пример за оно шта може да се деси у Шпанији. Дакле, они су бомбардовали град Гернику да би показали шта може да се догоди у Шпанији. Кажу да се први пут у историји догодило да један град буде потпуно уништен у борби.

Моника Белучи - Sputnik Србија
Моника Белучи: Са Емиром се човек никад не досађује

Радили сте Лоркину „Крваву свадбу“, Пикасо је у знак протеста насликао „Гернику“… Да ли су случајно у фокусу ваше пажње уметници који су пружили отпор репресији, и да ли је, по вашем мишљењу, уметност заправо пружање отпора насиљу?

— То зависи од времена, од епохе. У Франково време су сви уметници желели су да мењају политички систем, не само ја. Ми смо се, заправо, борили за слободу. Данас то није случај, постоји слобода израза и више се уметност не бори против тога.

Гледали се синоћ филм „На млечном путу нашег редитеља Емира Кустурице. Какви су ваши утисци, шта мислите о Кустуричином филмском рукопису?

— Веома занимљив и веома креативан филм. Учинило ми се да је можда предугачак, да има превише детаља. Постоје у њему изузетни тренуци, и мој коначни утисак је да је то један веома интересантан филм. Емира Кустурицу не познајем лично, али верујем да је исти као и његов филм — препун детаља и експресиван.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала