Коме годи немирни Донбас

© Sputnik / Сергей Аверин / Уђи у базу фотографијаВојна полиција ДНР
Војна полиција ДНР - Sputnik Србија
Пратите нас
Ситуација у Донбасу се заоштрава на свим фронтовима, а у Украјини се са обе стране „барикада“ све гласније говори језиком претњи и уцена. Медији се питају ко ће у том исцрпљујућем рату први пасти на колена — Кијев или Донбас?
Вагони са угљем на железничкој станици у Доњецку - Sputnik Србија
Украјина: Казнити организаторе трговинске блокаде Донбаса

Кијевске власти поручују да су Оружане снаге Украјине спремне да „очисте“ Донбас и да је им је довољно само месец дана да војно сломе отпор устаника у том делу Украјине.

Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Александар Турчинов је рекао да су последњи догађаји на фронту показали да је украјинска војска јача од те „хибридне руске војске“. Он је додао да је Кијев предодређен на победу, али да „нажалост, то неће бити муњевита акција“.

С друге стране, и Донбас је кренуо у офанзиву и поставио је ултиматум Кијеву — или ћете до среде, 1. марта, прекинути саобраћајну блокаду или ћемо национализовати сва предузећа у републикама која су под украјинском контролом и увести спољну контролу, а такође ћемо прекинути и снабдевање Украјине угљем. 

Лидери ДНР и ЛНР, Александар Захарченко и Игор Плотницки, саопштили су да је Кијев, користећи радикале, организовао блокаду железница и да прети блокадом путева који спајају републике Донбаса са Украјином. То је, према њиховим речима, „духом и словом“ директно у супротности са Минским споразумом и, у принципу, „карактерише актуелно руководство Украјине као неспособно да се брине о грађанима“.

Лидери Донбаса су такође навели да су „многа предузећа била принуђена да прекину свој рад због криминалних дејстава кијевских власти“.

Пасош Доњецке народне републике - Sputnik Србија
УН: Становницима ДНР и ЛНР су потребни пасоши

„Мислим да је земља са 40 милиона становника у стању да укине блокаду коју спроводи у најбољем случају стотинак људи. Немогуће је замислити овакву блокаду, рецимо, у централним или западним регионима земље — специјалци би одмах дошли и протерали оне који покушавају да блокирају железничку пругу. Стога, сматрам да иза блокаде Донбаса стоје интересне групе у Кијеву које имају одређене политичке и економске интересе. То није никакав резултат политичких несугласица између Кијева и Донбаса, како покушавају да је прикажу поједини извори. Ову блокаду би, хипотетички гледано, могло да подржи 20-30 одсто становника Украјине, пре свега они који су националистички расположени, али у пракси не видим да украјинско друштво ватрено подржава наставак блокаде“, каже за Спутњик Руслан Бортник, директор украјинског Института за анализе и менаџмент.

Коментаришући одлуку ДНР и ЛНР да преведу предузећа под јурисдикцијом Украјине под спољну управу, лидер покрета „Доњецка република“ Андреј Доњецки каже да је то „изнуђена мера“.

„Не знам како ће то изгледати у пракси, али држава мора некако да се умеша у ситуацију, јер се због блокаде предузећа налазе ’ни на небу, ни на земљи‘. Превођење под спољну управу би била привремена мера, то није никаква национализација или експропријација, то јест — власник се неће мењати. Рекао бих да у оваквој ситуацији држава једноставно нема другог избора него да се побрине о овим предузећима. Политичка реторика је једна ствар, а реално стање је нешто сасвим друго. А реалност је таква да, уколико се блокада настави, Донбас мора да се позабави питањем великих предузећа, јер од тога да ли она раде или не, зависи, између осталог, ниво запослености у ДНР и ЛНР“.

Рудари рудника С. М. Киров компаније Макејевугаљ - Sputnik Србија
ДНР и ЛНР преузимају украјинска предузећа

У ситуацији када се јаз између Кијева и Донбаса продубљује, самопроглашене републике се све више окрећу Русији, а односи Москве и Донбаса су све активнији.

Од 1. марта руска рубља ће у ЛНР бити званична валута. У суштини то, се сматра симболичним кораком на путу приближавања са Русијом. Симболичан, јер се новчане трансакције у републици већ више од годину и по дана врше руским рубљама. То је био одговор ДНР и ЛНР на економску блокаду, коју је у августу 2015. године Донбасу наметнуо Кијев. Од тада се плате, пензије и социјална давања исплаћују у руској националној валути.

„Минским споразумом је предвиђен специјални статус Донбаса. Са друге стране, увођење рубље је само одраз реалног стања, јер је дефакто рубља одавно стављена у оптицај у донбаским републикама. Мислим да што више самосталних корака предузму ДНР и ЛНР, то ће Кијев имати мање да Донбасу диктира како треба да се понаша. Увођење рубље нема никакве везе са новинарским паткама и трачевима о ’умешаности Русије‘ у украјински конфликт. Као што се зна, Русија ни на који начин не учествује у том конфликту, и сваки пут када чини нешто за становништво Донбаса, увек јасно износи образложења међународној заједници зашто то чини. Рецимо, признавање пасоша ДНР и ЛНР је привремена мера, која ће бити на снази до нормализације ситуације“, објашњава Вадим Колесниченко, председник Међународног савета руских сународника и бивши посланик украјинског парламента у два мандата.

Подсећања ради, овог месеца је руски председник Владимир Путин дао указ о признавању докумената самопроглашених република Донбаса, па сада житељи тих области могу да путују, да раде или да се школују у Русији без проблема.

Контролни пункт Станица Луганска у Донбасу - Sputnik Србија
Да ли Москва признаје „републику Донбас“

Руски политичари су раније објаснили да је то привремена мера, изазвана тиме што су украјинске власти престале да издају документе житељима Донбаса, а „људи тамо и даље умиру, рађају се, а њиховим возачким дозволама истиче рок“.

Данас су се и Уједињене нације огласиле о овом питању. Високи комесар УН за избеглице Филипо Гранди је рекао да су становницима Донбаса потребни документи, али да то не треба да ремети Мински споразум“.

„Не ради се о томе да је Русија признала пасоше нових држава. Штавише, ни у указу који је потписао руски председник не помињу се пасоши независних држава, него документи које су издале локалне самоуправе. Подсећам, Мински споразум је требало да буде имплементиран до краја 2015. године, али се то није десило, па се сада ситуација на југоистоку Украјине погоршава. Становници ових региона живе практично у блокади, али живот се наставља, људи рађају децу, ступају у брак, и могу да добију документе искључиво у локалним органима власти, јер су у другим деловима Украјине они непожељни. Стога, одлука Русије није корак у сусрет републикама, већ пре свега корак у сусрет обичним људима. Изгледа да, за разлику од Кијева, УН пажљиво читају усвојене законе. Својом изјавом, Филипо Гранди је пре свега проценио ситуацију са правне тачке гледишта, и тиме се његов став разликује од популизма украјинских политичара, који имају само један циљ — провоцирање мржње према Русији“, каже Дмитриј Солоников, директор руског Института за савремени државни развој.

Потез Москве да призна пасоше и друге документе Донбаса не би требало тумачити као корак ка признању независности република, нити као намеру Русије да их припоји себи, истичу аналитичари. То је чисто хуманитарни акт, с намером да се олакша живот и да се реше проблеми житеља Донбаса, који живе под блокадом Кијева.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала