Све се одиграло јуче, када је Рајка, усплахиреним гласом, телефоном позвала непозната жена, и рекла му да је бацила душек с новцем.
„Ја сам завукао руку, кад тамо — коверта с парама. Пуна пара, била је рупа, ја сам завукао руку — пуна коверта еврића“, говори Рајко Бокан.
Рајко је избројао четрдесет новчаница од стотину евра, а новчанице од педесет евра, којих је било више, није бројао. Осим што ради у Комуналном предузећу, за породицу зарађује и прикупљањем сировина.
„Срећом, могло је да изгори, жена је звала на време. Њено је, није моје — ко зна с каквом муком су зарађене“, каже Бокан.
Није желео да открије идентитет власника новца, који су, незванично, пре Рајкове адресе, за старим душецима трагали по градској санитарној депонији.
Незванично, реч је о старијем брачном пару, од којих је једно од њих, кријући, штедело без камата, у сламарици.
Требињци су за причу о новцу у душеку сазнали из медија и поздрављају Рајков гест. Већ су данас смислили и стих — „Ништа банка, штеди код Рајка“.
Власница „тајне коверте“ наградила је Рајка. Нешто слично му се десило пре рата, док је живио у Коњицу, када је, чистећи путнички аутобус, пронашао и власнику вратио новчаник пун новца.
Извор: РТРС
