Већ и сама чињеница да ни три месеца по одржавању ванредних парламентарних избора у Македонији још није формирана Влада јасан је знак да је проблем већи од „обичног“ унутарполитичког препуцавања. Запад ниједног тренутка није крио свој интерес по питању нове власти у Скопљу, директно се мешајући у унутрашње ствари једне суверене земље.
#Drone Video from the #March in #Skopje 06.04.2015 pic.twitter.com/lVmjJ5G3SD
— United For Macedonia (@UnitedMKD) April 6, 2017
Емисари Брисела и Вашингтона, оличени у највишим функционерима ЕУ и НАТО-а, без увијања у обланде тражили су од председника Македоније да мандат за састав Владе повери лидеру СДСМ Зорану Заеву који је направио коалицију са албанским партијама уједињеним на такозваној „тиранској платформи“ направљеној по одржавању децембарских избора.
Руски лист „Известија“ ових дана пише да је циљ западних политичара да, користећи „албански фактор“, Македонију укључи у стварање антируског блока на Балкану. Брисел покушава да одвоји поједине земље на Балкану од Москве и да искомпликује њихову сарадњу, констатује лист, оценивши да ВМРО-ДПМНЕ досадашњег премијера Николе Груевског није у интересу Запада управо због залагања за суверену Македонију.
На питање да ли у инсистирању на Заеву Запад покушава да убије две муве одједном, да у Скопљу добије послушног политичара и да направи отклон од руског утицаја у Македонији, саговорници Спутњика не споре да је Балкан линија сукоба Запада и Русије управо због борбе за утицај.
Аналитичар из Скопља Бранко Ђорђевски за Спутњик каже да је факат да на Балкану постоји сукоб интереса Русије и Запада око сфера утицаја.
„Подсетићу на изјаву бившег потпредседника САД Џозефа Бајдена који је рекао да је на Балкану линија ватре између Русије и Запада“, наводи Ђорђевски и додаје да је Балкан управо то. Русија као све велике силе жели да има утицај, као што то хоће и Америка, тај сукоб реално постоји, каже он и истиче да је циљ Запада свакако да спречи руски утицај на Балкану.
Разлог што западне земље са свим силама желе да смене власт Груевског је у томе што Запад и Америка желе лидере који ће у сваком моменту слушати њихове инструкције и који ће на телефонски позив завршити ствар онако како то жели Брисел или Вашингтон, како каже Ђорђевски.
Једноставно, додаје он, Груевски им није тако поуздан.
Према оцени аналитичара Драгомира Анђелковића, за Запад је проблем свака земља која жели са Русијом искрено да сарађује. Груевски је, сматра он, постао противник Запада оног тренутка када је као председник Владе Македоније почео да сарађује са Русијом на енергетским пројектима.
„Када је Груевски проценио да је највећа могућа развојна шанса за Македонију, односно стратешки интерес те земље да преко њене територије пређе руски гасовод, пошто је Бугарска иступила из пројекта ’Јужни ток‘, када је схватио да му је важно да постане део пројекта ’Турски ток‘, или ’Јужни ток 2‘, тог момента почиње акција његовог рушења. Тог момента почиње максимално да се финансира опозиција, односно да се албански сепаратисти подстичу да праве хаос. Тако смо имали чувени удар на Куманово и читав низ сличних акција мањих размена. Тада опозиција хистерично креће у поход на власт. Заев је у том тренутку имао подршку малог броја Македонаца, а постепено уз упумпавање средстава, куповину медија и на друге начине, приближио се Груевском“, објашњава Анђелковић за Спутњик.
По његовом мишљењу, једини и прави разлог што је Груевски до те мере стигматизован је његово схватање да доминација Запада полако нестаје и да је време да се Македонија окрене Русији. За Запад су, каже он, проблем и Србија и Мађарска, али то су ипак веће државе и на њих се не креће тако агресивно као што се сада делује против Македоније, односно Републике Српске. То је део целовитог антируског фронта који је Запад успоставио на Балкану, а Македонија је сада у фокусу, напомиње Анђелковић.
За председника Демократске партије Срба у Македонији Ивана Стоилковића Запад преко Албанаца, који су њихов стратешки партнер на Балкану, жели директно да утиче на политичка дешавања и одлуке унутар Македоније, али и на све што имплицира на њено понашање у међународним односима.
„Ако имате у виду да ЕУ и рестлови старе америчке администрације инсистирају на томе да СДСМ и Зоран Заев формирају Владу са скоро свим албанским партијама у Македонији, онда се јасно и недвосмислено намеће закључак да македонску политику покушавају да ставе под директан утицај албанских политичких партија“, каже Стоилковић.
Тиме се, сматра он, што на директан, што на индиректан начин, Македонија удаљава од Србије. У исто време то је и покушај да се Русија директно потисне из политичког, економског и сваког другог утицаја у Македонији, имајући у виду чињеницу да је Руска Федерација последњих неколико година постала озбиљан економски партнер, каже Стоилковић који је у Собрању на челу комисије за односе са Државном думом Русије.
На питање због чега је Заев Западу ближи у односу на Груевског када се обојица залажу за евроатлантске интеграције, он објашњава да је СДСМ у то „дубоко забраздила“, не водећи рачуна о основним интересима Македоније.
„Када је у питању Груевски и ВМРО-ДПМНЕ, треба имати у виду да су они одолели притисцима и нису увели санкције Руској Федерацији. Такође, Влада Груевског нема никакве идеолошке препреке када је у питању економска сарадња са Русијом, Кином и осталим источним партнерима“, наводи Стоилковић за Спутњик.
Према оцени руског аналитичара Николаја Старикова, „албански фактор“ је одавно постао амерички инструмент за удаљавање Балкана од Русије, али и за реализацију америчких интереса на том простору.
„Наравно да Албанци профитирају од тога, јер је немогуће замислити такозвану независност Косова без подршке САД и НАТО-а“, напомиње он и подсећа да је у Македонији албански фактор први пут искоришћен за удаљавање од Русије 2015. године, када је у Куманову дошло до политичке кризе после оружаног напада албанских терориста и сукоба са македонским полицајцима.
Према мишљењу Старикова, до тога је дошло између осталог зато што је Македонија могла да постане транзитна земља кроз коју би се руски гас из „Турског тока“ испоручивао у Европу, али је Вашингтон то желео да спречи, за шта је искористио албански фактор. Тренутна збивања у Македонији се такође могу тумачити у том контексту, каже за Спутњик Стариков, истичући да се албански фактор користи и за ширење НАТО-а у региону.
Аналитичар Александар Павић сматра да дешавања у Македонији треба посматрати из угла НАТО-а који жели да спречи „највећи баук за њега“, како у празан простор не би ушла ни трунка руског утицаја. ЕУ се ту и даље понаша као привезак оног глобалистичког Вашингтона и са НАТО-ом ради руку под руку, додао је Павић за Спутњик.
У тој широј слици гледања на ствари у Македонији, он указује и на то због чега ју је, са гледишта НАТО-а, важно дестабилизовати. И он подсећа да се опет оживљава могућност изградње гасовода „Јужни ток 2“, да је актуелно повезивање Солуна и Будимпеште брзом пругом, што је још један пројекат Кине која је геополитички ривал САД, односно НАТО-у.
„Нестабилна Македонија онемогућава оба та пројекта“, оцена је Павић.
Према његовом мишљењу, директан позив шефа НАТО-а председнику Македоније да мандат за састав Владе повери опозиционом лидеру потпомогнутом Албанцима, знак је нервозе Војне лијансе која би да се што пре формира антимакедонска власт у Македонији. Управо Албанци су гарант интереса „оног глобалистичког Вашингтона“ који покушава да нову америчку администрацију доведе пред свршен чин где год може, сматра Павић.
