То значи да ће већ ове године на локалним изборима, који се, према сајту хрватског Државног изборног повереништва, одржавају 21. маја, толико Срба у Хрватској бити ускраћено за бирачко право и за право да буду изабрани у локалне власти.
Они су, иначе, брисани применом Закона о пребивалишту, а све указује на то да ће се на овај начин сузити могућност коју хрватским држављанима српске националности даје уставни закон — да у срединама где су били већинско становништво користе права која немају у другим хрватским градовима.
То се пре свега односи на загарантована места у институцијама, од жупанија до могућности запошљавања у државној управи, пишу „Вечерње новости“.
У Сиску и сисачкој жупанији избрисано је чак 10.000.
Такве бројке бележе се и у свим другим деловима Хрватске, па је у карловачкој жупанији избрисано 8.677, у шибенско-книнској 6.436, у задарској 6.207, у пожешко-славонској 5.222, а у личко-сењској 5.099 Срба.
Статистика показује да данас у Хрватској живи 188.633 Срба, што је 67,91 одсто мање него 1991. године, када их је било 581.663.
Тако је у неким градовима, попут Книна, више Срба избрисано него што их је остало, а слично је и у Пакрацу, Липику, Грачацу, на Плитвичким језерима. У Вођину у Славонији је са бирачког списка избрисан 1.161 грађанин српске националности, а остало их је свега 300.
Масовно брисање из пребивалишта било је и у местима где је број Срба који су остали нешто већи од оних који су избрисани, попут Војнића, Двора, Доњег Лапца.
Брисани су и Срби у Глини, где су некад били већински народ, као и у Петрињи, а у Вуковару их је преостало 9.280, док је 3.573 избрисано.
Извор: Танјуг
