Аутор наводи да, у последње време, најактивнију антируску позицију заузимају земље Балтика, Пољска и Британија. Поред њих, Шведска, Финска, Француска и Немачка су промениле своју позицију након уласка Крима у састав Русије 2014. године.
Словачка и Мађарска су, према речима новинара, „проруске“, док Грчка, Италија и Кипар „не осећају претњу и залажу се за побољшање односа са Русијом“.
Међутим, наглашава Тамкинова, ниједна од земаља ЕУ не може да се супротстави Русији.
Британија је у овом тренутку заузета изласком из ЕУ, док предстојећи избори у Немачкој који ће се одржати на јесен ове године могу довести до победе леве коалиције, што ће означавати слабљење позиције ове земље према Русији.
Као потенцијалног опонента Москве ауторка види Француску, али одмах додаје да „скоро сви водећи кандидати за председника Француске подржавају председника Русије Владимира Путина“.
На крају, наводи Тамкинова, постоји Пољска, која активно заузима антируску позицију, али она не може да постане „законити и поштовани лидер (у борби против Русије) због неконструктивног понашања своје владе“.
