За „Енергију Спутњика“ о овој теми говорили су геолози Бранислав Радоичић и Мирко Микић, наши стручњаци који имају дугогодишње искуство у раду на нафтним бушотинама широм света.
Бранислав Радоичић, човек који има десетогодишње искуство у овом послу, категорички тврди да нису истинити наводи да је метода хидрауличког фрактурирања, која се у Србији користи за експлоатацију сирове нафте, забрањена у свету.
„Радио сам у земљама ЕУ, последње четири године сам провео у Данској радећи за велике нафтне компаније, имао сам прилику да користим ту методу. После фрактурирања видео сам и учествовао у њима у рејону западне и јужне Африке. НИС и ’Гаспром‘ ангажују велике угледне стране сервисне нафтне компаније које то раде у њихово име овде у Србији. То су све америчке или западноевропске компаније којима уопште не пада на памет да због неког ситног посла губе свој интегритет, углед, да на било који начин доводе своје име у питање“, каже Радоичић.
И геолог Мирко Микић тврди да је технологија за експлоатацију сирове нафте коју НИС користи иста као она коју користе друге компаније готово свуда у свету.
„Незнатан број земаља не користи ову методу. Међу њима су Француска, Белгија, Луксембург, Холандија и Бугарска. Поједине земље су раније користиле тај метод, тренутно га не користе, али треба рећи да то није метод који је забрањен. Више је реч о финансијском моменту, тактичком моменту, него еколошком“, истиче Микић.
Метода фрактурирања која се користи у Војводини примењује су у такозваној разради бунара и нафтоносних лежишта, напомиње Бранислав Радоичић. Говорећи о евентуалним штетним утицајима на животну средину и загађењу водотокова услед њене примене, Радоичић објашњава да Војводина воду за пиће узима са водоносних слојева који су на дубини између 70 и 120 метара, док се нафтна лежишта налазе на хиљаду и по до чак две хиљаде метара дубине.
„При самој изради нафтне бушотине, кад бушите, док не дођете до нафтног одлежишта, имате такозвани метод заштите у смислу бушења за уводне колоне, за обложне колоне, за кејсинге који се постављају због спречавања порних притисака, да не би дошло до зарушавања бушотине. Тек после тога долазите до бушења за експлоатацију. Између свих тих слојева се налази сементација која штити спољну околину од онога шта ви касније хоћете да доведете на површину, па чак и том методом фрактурирања“, каже Радоичић.
Иначе, домаћи медији, између осталог, наводе да се због поменуте методе бушотина распрсне и да нафта крене неконтролисано у свим правцима. Радоичић категорички демантује и ову тврдњу.
„Верујте, то су добро контролисани процеси са врло комплексним прорачунима, апсолутно ништа није препуштено случају“, закључује геолог Бранислав Радоичић.
