За разлику од војне параде од пре две године, када се на Паради победника нашло 75 српских гардиста, а целу манифестацију посетио велики број светских лидера, ове године позив Кремља није стигао ни на адресе других европских и светских државника. Организатори истичу да је војна парада, осим кад је реч о округлим годишњицама, интерна ствар Русије, стога позивнице никоме нису слате.
Директор Центра за стратешку конјунктуру Иван Коновалов за Спутњик потврђује став организатора и додаје да се пре две године, када је Русија обележавала јубилеј, направио преседан. Наиме, како каже, Русија је желела да покаже целом свету да је покушај њене изолације пропао и зато су Црвеним тргом парадирали и Срби, али и Кинези и многобројни други пријатељи Русије који су се борили против фашизма.
„На тај начин смо пробили ову ’блокаду‘ од стране Запада. Сада, 2017. године, питање изолације више није актуелно, и стога се акценат ставља на нове врсте наоружања, на пример, на оно које је намењено руским арктичким јединицама. Иначе, Дан победе и даље остаје најдражи празник за Русе, али долазак страних јединица на војну параду има смисла само ако се ради о јубилеју, или када се на тај начин шаље одређена политичка или војна порука. Зато мислим да нема разлога да се било ко због такве одлуке нађе увређен“, каже он.
И војни коментатор Мирослав Лазански је сличног става, те изостанак позивнице представницима српске војске, како тврди, не би требало да буде протумачен као политизација целокупне ствари. Србија ни раније није учествовала на војним парадама у Москви, додаје он, а последњи пут када је неки високи званичник Србије посматрао дефиле са Црвеног трга пре 2015. године било је 2010. године, за 65. годишњицу, и то је био тадашњи председник Србије Борис Тадић.
Лазански додаје и да ми који баштинимо антифашизам срцима ћемо бити и на Црвеном тргу, као и на свим другим трговима земаља-победница Другог светског рата.
Са друге стране, доктор Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и професор са Војне академије, ипак тврди да праксу учешћа не треба прекидати, већ да присуство наше војске на паради у Москви треба да буде континуирано.
„Ја не идем са тог становишта да су постојали већи разлози пре две године, ту ништа није спорно, међутим сматрам да ни наредних година није требало тражити никакав разлог да се не учествује на тој паради. То је мој лични став и не улазим ни у какве државне разлоге. Мислим да би народ боље прихватио одлуку да смо учествовали у паради, макар и симболички“, сматра Ковач.
Подсетимо, упркос присуству великог броја светских државника на јубиларној 70. годишњици, међу којима су били председници свих земаља БРИКС-а, али и генерални секретар УН Бан Ки Мун, западни лидери бојкотовали су овај догађај, изражавајући тако своје незадовољство због руског припајања Крима.
Својеврстан ударац овом западном бојкоту задала је немачка канцеларка Ангела Меркел, која је већ сутрадан, 10. маја, дошла у Москву како би положила венац на Гроб незнаног јунака. Свој поступак образложила је речима да жели да ода признање милионима жртава Другог светског рата који леже на савести Немачке.
