Трагична судбина комунисткиње Олге

© Фото : Editora Boitempo/DifusiónAnita Prestes, hija de Olga Benario y Luiz Carlos Prestes
Anita Prestes, hija de Olga Benario y Luiz Carlos Prestes - Sputnik Србија
Пратите нас
Почетком маја у Бразилу ће бити представљена књига „Комунисткиња у архивама Гестапоа“ која говори о немачкој Јеврејки и комунисткињи која је у својој 34. години угушена у гасној комори. Ауторка Анита Престес, која се упознала са 2000 страница докумената о својој мајци, каже за Спутњик да не види ништа спорно између своје улоге ћерке и историчара.
Серкиз Берберијан и његова кућа - Sputnik Србија
Јерменин који је волео Србију и ратовао за њу (фото)

„Олга Бенарио Престес је била моја мајка, и највећа инспирација у мом животу. Отац Луис Карлос Престес је за мене био исто то. Пре него што сам га лично упознала, а било ми је тада девет година, већ сам знала његову животну причу, коју су ми причале бака Леокадија Престес и тетка Лижија Престес. Одувек сам била везана за оца и његову несебичну револуционарну борбу у Бразилу. Касније, када сам одрасла, постала сам његова поверљива саговорница и највећа подршка и помоћ у последњих 15 година његовог живота“, каже за Спутњик Анита Престес.

Олга Бенарио, која је рођена у Минхену 1908. године, од ране младости је активно је учествовала у раду комунистичких покрета у Немачкој. Као двадесетогодишњакиња била је приморана да бежи у Совјетски Савез са својим тадашњим вереником, писцем Отом Брауном, коме је помогла да побегне из затвора. Касније су се растали.

У Москви се Олга Бенарио упознала са бразилским политичким лидером Карлосом Престесом, кога су називали „витезом наде“, с обзиром на то да је у периоду од 1925. до 1927, препешачио 25.000 километара по Бразилу, заједно са 1.500 људи, са циљем да шири револуционарне идеје по земљи.

Намере те групе људи, познате под именом „Колона Престес“, пропале су, и он је био принуђен да оде у СССР. Међутим, већ 1934. године, поручено му је да се врати у отаџбину да би предводио нови покрет, а Олга Бенарио је имала задатак да осигура његову безбедност, пошто ју је совјетска власт добро војно обучила. Они су отпутовали заједно под изговором да иду на медени месец.

© Wikipedia / BundesarchivОлга Бенарио 1928. године.
Олга Бенарио 1928. године. - Sputnik Србија
Олга Бенарио 1928. године.

Временом су се заиста и зближили, али је пар касније пао у руке полицији. Влада тадашњег председника Бразила Жетулија Варгаса била је повезана са силама Осовине. Заједничка истрага са Гестапоом открила је прави Олгин идентитет. Уз све оно чиме се бавила, била је и Јеврејка усред нацистичког прогона. Упркос томе што је са Бразилцем већ била трудна, донета је одлука да буде депортована у Немачку 1936. године.

Крајем исте године, у једном од затвора у Берлину, рођена је Анита Леокадија Престес, која је данас доктор филозофије на Институту друштвених наука у Москви.

Одговарајући на питање колико је тешко бити ћерка таквих родитеља, она каже да је поносна на њих и на идеал социјалне правде, који су у њу уткали.

Нешто више од годину дана после рођења, Анита Престес је одвојена од мајке и дата својој бразилској породици, како не би расла у затвору. Њена мајка је провела у затвору још шест година, након чега су је пребацивали у различите концентрационе логоре, све док није умрла у гасној комори 23. априла 1942.

У свом последњем писму својој породици Престес и својој ћерки, Олга је написала:

„Борила сам се за праведност, за добро и све најбоље за овај свет. Желим да ме правилно схватите — припрема на смрт за мене не значи предају“.

 

 

Део те трагичне животне приче је описан у многим књигама и једном дирљивом филму. Али, како су агенти Гестапоа описали Олгу?

„Моја књига о мајци заснована је необјављеној документацији архиве Гестапоа, која је предата на увид јавности пре две године. Али, ипак, постоји још много непознатих података и данас. У овом тренутку још не желим да говорим о томе како бих држала читаоце у неизвесности“, изјавила је ауторка.

Ова документа садрже негде око 2000 страница такозваног „Процеса Бенарио“. Архивску документацију Гестапоа је запленила Црвена армија након победе над Хитлером у Другом светском рату. Ове странице су потом деценијама чуване у Москви. Прелиминарно објављена презентација издања „Боитемпо“ садржи негде око 50 писама које Олга Бенарио слала свом мужу, који је такође био притворен у Бразилу, али и оних која је добијала од њега.

Споменик цару Николају II Романову - Sputnik Србија
До истина и претрeсањем историје саме историографије

Прошле године је Анита Престес такође објавила биографију свог оца „Колона Престес“, о маршу на чијем је челу био „принц наде“. Ауторка се представља као „бразилска комунисткиња“, поносећи се идеалима својих родитеља, који су, како она каже, „дали живот за револуцију“.

Анита Престес, која је двократно у изгнанству боравила у СССР-у, са топлином се сећа тих времена и „солидарности владе и совјетског народа са револуционарима из целог света који су били прогоњени у својим државама“.

„Циљ свих интервјуа које сам давала јесте покушај да објасним суштину својих књига читаоцима, као и живот и политичку делатност мојих родитеља и комуниста уопште. Као историограф марксизма, сматрам да ми је то задатак, јер је новим генерацијама неопходно објаснити историјски контекст и чињенице које данас можда њима могу другачије да изгледају. Зато мислим да је важно разговарати са представницима медија и увек давати интервју“, каже Анита Престес.

Наша саговорница је данас веома забринута због нарастајућих друштвених и економских неједнакости и отворено је против садашњег председника Бразила Мишелом Темером. Анита Престес сматра да је Дилма Русеф неправедно лишена мандата.

„Демократске и напредне снаге Бразила морале би да се удруже и организују како би створиле алтернативу постојећој власти и како би узимали у обзир потребе радника и већине становништва“, закључује саговорница Спутњика.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала