Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

За Брисел не постоји српско питање у Црној Гори

© AFP 2021 / JOHN THYSЗграда Европске комисије у Бриселу
Зграда Европске комисије у Бриселу - Sputnik Србија
Пратите нас
Још су Соланини специјални изасланици Лајчак и Ђентилини, говорили вођама опозиције Предрагу Булатовићу и Андрији Мандићу да прича о угрожености српске мањине нема пролаз...

За Европску унију „српско питање у Црној Гори“ није никада постојало, нити га је могуће креирати. Још из времена када је Хавијер Солана био високи представник ЕУ за спољну политику, они који се изјашњавају као Црногорци или као Срби, у очима европских функционера и бирократа су равноправни грађани Црне Горе, а не конститутивни народи или конститутивни народ и национална мањина.

Како је „Вијестима“ потврђено од учесника састанака, пре проглашења независности и касније, са опозиционим партијама у Црној Гори, али и са бившим премијером Србије Војиславом Коштуницом и бившим председником Борисом Тадићем, ЕУ је сваки пут врло јасно одбила било какву могућност да се постави „српско питање у Црној Гори“, а камоли да се интернационализује.

Према речима наших саговорника, колико је за ЕУ било очекивано да Коштуница, имајући у виду да је био окружен тзв. београдским Црногорцима, стави на сто „српско питање у Црној Гори“, толико их је непријатно изненадио каснији покушај Бориса Тадића да учини то исто. Од бившег председника Србије се очекивало, пре свега, да следи Ђинђићеву политику према Црној Гори.

 

Андрија Мандић и Александар Вучић - Sputnik Србија
Мандић: Интернационализовати тежак положај Срба у Црној Гори

По мишљењу дипломата ЕУ, заоштрени и још тврђи став Београда у преговорима око статуса Косова и касније после проглашења независности Приштине, био је директна последица, између осталог, и одбијања Брисела да пристане на отварање „српског питања у Црној Гори“. То се посебно односи на период када је Тадић преузео комплетну власт у Београду и када је тражио начин да компензује, или боље речено легитимизује своју политику са било којим успехом који би сведочио о побољшању положаја Срба у бившим југословенским републикама.

Неколико различитих саговорника „Вијести“, који су радили или раде у институцијама ЕУ које се баве Западним Балканом, потврдили су да, за разлику од Косова или Хрватске, где постоји „српско питање“, о Црној Гори је од самог старта, када је створена државна заједница Србија и Црна Гора, заузет став да неће бити прављена разлика између, условно речено, Црногораца и Срба.

„Још су некадашњи Соланини специјални изасланици за Црну Гору, Мирослав Лајчак и Фернандо Ђентилини, говорили вођама опозиције Предрагу Булатовићу и Андрији Мандићу да прича о угрожености српске мањине нема пролаз и да они, ако желе да победе на референдуму или да касније освоје власт, морају то да ураде као било која опозиција у демократском друштву, базирајући своју кампању на економским и социјалним питањима, борби против корупције, криминала, јачању правне државе итд. а не на националистичким темама. Као и да не могу да траже права по националном основу, већ да се за њих боре на изборима и у институцијама система“.

То објашњава зашто ЕУ није никада прозвала или критиковала Црну Гору око поштовања права националних мањина, поготово оних које представљају 20 и више одсто у етничкој композицији једне државе. То се посебно односи на европске стандарде о заступљености представника мањина у државном апарату, полицији, локалној самоуправи, употреби језика, школству итд.

Патер II Петровић Његош - насликао уметник Дарко Тополски - Sputnik Србија
Шта би рекао Његош: Срби у Црној Гори у зони апартхејда

Штавише, када би неко и покушао да покрене причу о Србима као обесправљеној мањини у Црној Гори, наишао би на зид ћутања или децидног одбијања да се продужи дискусија. Тако се састанак између Хавијера Солане и Војислава Коштунице у Београду после референдума о независности Црне Горе, по признању бившег високог представника ЕУ, претворио у један од најмучнијих у његовој каријери, будући да се ћутало готово сат времена.

Солана је био шокиран — испричала ми је касније на опроштају његова портпаролка Кристина Гаљак. Коштуница је био једини лидер за кога је Солана, у 15 година њихове сарадње, изричито наредио Гаљаковој да не сме да буде доведен у незгодну позицију неким саопштењем или изјавом из њиховог кабинета. После те епизоде, односи између Солане и Коштунице нису више никада изглађени.

„Међутим“, каже за „Вијести“ дипломата ЕУ под условом анонимности: „овде се не ради о дискриминацији Срба у Црној Гори јер је наш став, условно речено, национално неутралан. То што ми не правимо разлику између Срба и Црногораца данас можда одговара Ђукановићу и онима који су за независност Црне Горе, али у будућности би то могло да постане адут опозиције и оних који заговарају блиске везе са Србијом. Грађански концепт у Црној Гори је, по нашем мишљењу, гарант стабилности, јер даје легитимитет ономе ко победи на изборима да спроводи своју политику. То, наравно, не значи да ће Црна Гора да мења свој статус сваки пут кад се промени власт у Подгорици, али може да мења оријентацију своје политике и са ким ће имати најбоље и најтешње везе“. 

Форум у Кини - Sputnik Србија
Један појас — један пут: Глобализација на кинески начин

Другим речима, са овом политиком ЕУ од почетка жели да деактивира експлозивно национално подвајање у Црној Гори и да целу причу смести у политичке оквире у којем избори имају терапеутску а не запаљиву димензију. Парадоксално, Ђукановић је све време спроводио супротну политику, делећи Црну Гору, и само захваљујући опозицији која је наседала на такву игру остајао је у седлу власти. Време је показало да су сви актери у организацији и спровођењу референдума о независности Црне Горе имали погрешна очекивања. Једни су мислили да ће у самосталној Црној Гори Мило Ђукановић брзо пасти с власти, други су веровали да у независном Монтенегру неће бити Срба, осим као туриста, трећи су били убеђени да ће самостална Црна Гора пропасти, а четврти да ће њихов положај постати бољи.

Данас је Ђукановић и даље дефакто на власти, број Срба је и даље око 30 одсто, Црна Гора није пропала, стоји боље од Србије, а националним мањинама није ништа ни боље ни горе него раније.

У међувремену, изгледа да су савети из Брисела да се Ђукановић не руши на просрпској политици, које лидери опозиционих странака, пре свих СНП и Андрија Мандић, нису хтели или желели да схвате, коначно пали на плодно тле. Наратив демократа и њиховог лидера Алексе Бечића у Бриселу се препознаје као језик потенцијалних и озбиљних партнера на дуге стазе, јер он не дели и не искључује, већ окупља и укључује.

Баш онако како су заговарали у Бриселу од почетка приче о референдуму о независности Црне Горе, без разлике да ли се неко изјашњава као Црногорац или Србин и да ли језик којим говори зове црногорски или српски.

 

Пише: Жељко Пантелић, колумниста „Вијести“

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала