У обраћању учесницима Осмог међународног самита о безбедности у Тверу Стевановић је истакао да информациона безбедност постаје веома важан фактор у међународним односима, а да успостављање сигурног сајбер-простора није могуће без активног учешћа многих актера.
„Све државе треба да сарађују и спроводе одговарајуће кораке како би се обезбедио адекватан ниво информационе безбедности, извршила припрема за одбрану од напада и подигла свет грађана о ризицима“, оценио је Стефановић.
Србија, како је рекао, гради своје капацитет за откривање напада у сајбер-простору, идентификовање нападача и брзо реаговање, али је и даље, као и много развијеније земље, веома подложна претњама из сајбер-простора.
Стефановић је додао да је ситуација у области информационе безбедности у Србији много боља него пре годину дана. Он је подсетио да је у јануару 2016. усвојен Закон о информационој безбедности који се први пут системски уређује ова област.
Према речима Стефановића, у новембру исте године усвојене су четири уредбе којим је додатно регулисана ова област, Влада Србије је у марту 2016. формирала и Тело за координацију послова информационе безбедности, а увелико ради на Стратегији развоја информационе безбедности.
Поред тога, ради се на формирању неопходних институција, као што је Центар за реаговање на нападе на информациони систем, рекао је министар и додао да је први од предвиђених ЦЕРТ-ова успоставило Министарство унутрашњих послова.
Стефановић је указао на значај обуке радника који се баве пословима информационе безбедности и која се, како је приметио, никада не завршава јер ће увек бити нових претњи и изазова у овој области, али и континуираног подизања свести грађана о овом питању.
„Како би се ојачала глобална безбедност информационих и телекомуникационих система државе треба да сарађују, посебно у успостављању ефикасних и одговорних механизама за размену информација, упозорења и обавештења о инцидентима у сајбер-простору“, поручио је министар и предложио да се одреде контакт тачке и информације тако учине лако доступним. Посебан фокус, по његовом мишљењу, треба да буде заштита критичне инфраструктуре, нарочито ако инциденти имају утицаја на више држава.
„Претње у сајбер-простору могу доћи са било које стране, али велики проценат случајева сајбер-криминала у Србији, осим од наших, долази и од грађана суседних држава“, рекао је Стефановић, указујући у том светлу да се мора унапређивати сарадња полицијских јединица које се боре против сајбер криминала.
Министар је истакао да је Србија потписница Будимпештанске конвенције о сајбер криминалу и да има доста успеха у борби против сајбер криминала, као и да је јединица Министарства унутрашњих послова која се тиме бави релативно често укључена у синхронизоване међународне операције.
