Литванији би могле да се уведу санкције због тоалета

© Sputnik / Л. Носов / Уђи у базу фотографијаКабине женских тоалета постављене испред зграде парламента у Виљнусу
Кабине женских тоалета постављене испред зграде парламента у Виљнусу - Sputnik Србија
Пратите нас
Европска комисија се припрема да изрекне казну Влади Литваније у вези са нивоом употребе сеоских тоалета — у Литванији их је превише. Ситуација би изгледала комично и многи су је управо тако схватили, међутим, она је директно повезана са заиста болним проблемима државе — депопулацијом и недостатком новца.
Амерички војници у Литванији - Sputnik Србија
Амерички војник вршио нужду на зграду литванског МУП-а

Незадовољство Брисела изазвала је чињеница да у Литванији воду путем водоснабдевања добија само 80 одсто становништва, а на централни канализациони систем повезано је још мање — 72 одсто становништва земље (уместо 98 одсто како је прописано у ЕУ). Једноставније речено, ради се о тоалетима сеоског типа. Њихова распрострањеност у унутрашњости Литваније, према Европској комисији, може да нанесе штету животној околини, јер се отпад не прерађује правилно.

Ова ситуација доводи до претње да Вилњус буде кажњен. Постоје преседани: раније је за слично нарушавање европске бирократије са два милиона евра кажњен Луксембург, који сматрамо за модел доброг уређења.

Цивилизација почиње од тоалета

Одборник Општине Клајпеди Вјачеслав Титов изјавио је листу „Взгљад“ да за његов град питање увођења водовода и канализације у домове није актуелан. Клајпеда је 1945. била разрушена, а обнављала се „са свим повољностима“. А за последњих десет година локални водовод активно прикључује у своју везу околна села. За мала насеља у Литванији, посебно за она у којима број становника не прелази 2.000, питање које је поставила Европска комисија је заиста актуелно.

„По мом мишљењу, озбиљност ситуације је следећа. Литванија, која добија милионе субвенција Европске уније за конкретне циљеве за спровођење комуникација неопходних за становништво, потрошила је средства, али није у потпуности испунила своје обавезе. Ове субвенције ’раствориле‘ су се у великим градовима, а до малих насеља ако су и долазиле, долазиле су у веома малој мери“, сматра Титов.

Према његовим речима, неспремност власти да улажу у побољшање унутрашњости везано је за масовни одлив становништва. Становници великих градова такође активно емигрирају, али управо се у малим местима то посебно осећа.

Виши научни сарадник Литванског центра за друштвена истраживања Видмантас Даугирдас истиче да ће слабо насељене области (мање од 12,5 становника по квадратном километру) „врло брзо постати изазов за државу“. Истим трендовима су погођене и развијене земље Европе, али научник сматра да се „по темпу депопулације Литванија налази на првом месту у ЕУ и једна је од водећих у свету“. „Понекад се то назива демографском депресијом, из наде да је ово привремена појава. Али тај процес је неповратан у слабо насељеним областима“, објашњава научник.

SERBIA_Строительство забора на границе Литвы с Россией - Sputnik Србија
Литванци дижу ограду дуж границе с Русијом (видео)

Тренутно је просечна густина насељености у Литванији 43,6 становника по квадратном километру. Али, на пример, у Швенчонској области ближи се индексу од пет становника. Ову област по нивоу демографског пада прате Варенски, Игналински, Зарасајски и Ретавски округ. Ко жели да улаже у снабдевање неколико преосталих становника чак и основним удобностима?

„Мала насеља се због имиграције празне, а старији људи који су навикли да живе без модерних тоалета нису спремни да у њих улажу своје мале приходе. Релативно нова насеља која су настала, као правило, у близини великих градова, одмах се опремају индивидуалним бунарима и канализацијом — у супротном кућа не може да добије дозволу за градњу. Али, нису сви срећни да живе у таквим насељима“, жали се Титов.

Чак и сада власти намеравају да пребаце терет новчаних казни, којима им прети ЕУ, на леђа обичних људи. Уосталом, Брисел је јасно ставио до знања да би могло да се прође без икаквих санкција уколико Литванија у кратком периоду претвори примитивне сеоске тоалете у евротоалете са свим погодностима. Као одговор, портпаролка Министарства за заштиту животне средине те земље Агне Кнежајте Хофман изјавила је да постоји намера да се донесе закон којим би се од грађана захтевало повезивање на канализациони систем. „Планира се да се становницима да време за прикључивање. А уколико се и после тога не прикључе, чекају их казне“, припретила је она.

Власти планирају да заостало становништво приморају да уђе у цивилизацију само строгим методама. Представник предузећа за снабдевање водом у Вилњусу Антанас Бубњалис такође је рекао да су многи Литванци добровољно огрезли у некултуру. „Становништво су се већ опремили индивидуалним бунарима и због тога не желе да буду повезани са централним канализационим системом. А део популације навикао је да живи у кућама без воде и канализације, или не може да инвестира у бољи квалитет живота — они користе воду из чесми и уличних тоалета“, наглашава он.

Калињинград - Sputnik Србија
Литванија хоће Калињинград

Титов сматра да су у овом случају репресивне методе неприкладне. „Судећи по изјавама званичника, они планирају да унесу измене у закон који, под претњом новчане казне, обавезује становнике земље да се повежу са централним системима. Али, то ће бити још једно бирократско претеривање. Бирократе ће само пребацити своје обавезе пред званичницима ЕУ и своје неуспехе на леђа обичних становника Литваније. То ће бити велика грешка“, уверен је одборник. Он сматра да би на месту многих становника двапут размислио пре потписивања споразума о прикључивању на централизовани канализациони систем — све заиста зависи од новца.

„Да би се извршило припајање, прво је потребан пројекат који ће коштати 300-500 евра. Плус, биће потребно и сопствено улагање. Овде цена зависи од величине дела, а то је још најмање 2.000 евра. Ако се бројило поломи, такса се обрачунава не само по броју становника већ и по броју жбуња, дрвећа, птица, зечева и других животиња. Када је градско веће Клајпеде утврђивало ова правила, ја сам се снажно противио, јер ће у том случају власник куће морати да прода свој дом да би отплатио воду. На тај начин, да би испуниле своје обавезе према Бриселу, литванске власти треба да преузму све трошкове за прикључивање на себе. А кажњавање обичних Литванаца новчаном казном за тоалете са рупом у поду — то је само још једно бирократско лудило. Осим ако на овај начин не желе значајно да попуне буџет земље“, закључује Титов.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала