Стране су обуставиле контакте за припрему сусрета, након што је Сенат усвојио нацрт закона о проширењу санкција против Русије и након што је Конгрес САД предложио да се земља повуче из Споразума о елиминацији ракета средњег и малог домета.
Упркос томе, западне новинске агенције наводе да Трамп са нестрпљењем очекује сусрет са руским лидером на маргинама самита „велике двадесеторке“ у Хамбургу и додају да је амерички председник већ наложио да се организује сусрет, обезбеди приступ медијима и спроведу припреме неопходних протокола уобичајених за такве преговоре, упркос томе што званичници Стејт департмента и Савета националне безбедности позивају на већу уздржаност.
Западни медији коментаришу да таква жеља Трампа открива „дубоке противречности које постоје унутар администрације“ у питањима која се тичу односа према Москви.
Осим тога, западни медији истичу и да „многи званичници у администрацији верују да би САД требало да одржавају дистанцу у односима са Русијом у овако осетљивом времену“ и да би тим контактима требало прилазити са „великом обазривошћу“.
Са друге стране, и Москва и Вашингтон су саопштили да припреме сусрета руског и америчког председника нису у току, али ни Кремљ, ни Бела кућа не искључују могућност да ће до сусрета, ипак, доћи.
Портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је прошле недеље да Москва полази од тога да ће председник Путин и председник Трамп учествовати на самиту „двадесеторке“ у Хамбургу и са тим у вези Кремљ не искључује могућност да ће се они срести „у овој или оној форми“ на маргинама самита.
Међутим, камен спотицања, по свој прилици, остају антируске санкције и нуклеарно разоружавање.
Прошле недеље Русију је требало да посети први заменик америчког државног секретара Томас Шенон, који је требало да учествује у консултацијама о предстојећим преговорима између Путина и Трампа, али до тога није дошло. Заменик руског шефа дипломатије Сергеј Рјабков објаснио је да је руска страна отказала контакте са америчким дипломатама након што је Сенат усвојио нацрт закона о проширењу санкција против Русије. Осим тога, руски медији подсећају да је у међувремену постало познато и да група америчких конгресмена припрема нови напад на руско-америчке односе, и то у веома осетљивој области, као што је нуклеарно разоружавање.
„Сједињене Државе повремено оптужују Русију да она развија и размешта ракете, забрањене Споразумом о елиминацији ракета средњег и малог домета, а при томе не наводе где су оне постављене и не објашњавају шта је суштински проблем. Више пута су амерички политичари говорили да је потребно делимично изаћи из Споразума, некако казнити Русију, тако да та тема није нова — њу већ три године узастопно разматрају америчке политичке елите. Зашто је ова тема поново актуелна сада? Разлога може да буде неколико. Прво, воде се расправе о буџету САД за следећу годину и републиканци, који лобирају за интересе наменске индустрије, заинтересовани су да земља уложи што више новца у нова тестирања и производњу војне технике, која није у складу са Споразумом о елиминацији ракета средњег и малог домета. Друго, сведоци смо већ традиционалног притиска на Трампову администрацију, како би се саботирао могући сусрет Путина и Трампа на маргинама самита Г20 и како би се саботирала нормализација односа две земље. Додуше, немају сви такав став. Постоји и мишљење да је неопходно Споразум проширити на Кину, зато што та земља активно развија ракетну индустрију и постаје све важнији играч. Међутим, наравно да они који лобирају за повећање војног буџета имају своју логику“, каже за Спутњик Дмитриј Солоников, директор Института савременог државног развоја.
„Имајући у виду како се свет развија у последњих 30 година, тај договор не би требало раскидати, напротив, требало би на све начине смањивати тензије и јачати га. Највероватније Стејт департмент и Пентагон неће ићи на раскид договора, јер је управо он створио темељ савремене безбедне Европе. Али то не значи да Вашингтон неће наставити да критикује Русију, а спекулације поводом наводног кршења Споразума од стране Москве и даље ће користити као изговор да би се Русија оцрнила. Ово такође значи да не би требало искључити ни нове санкције, нова ограничења и нове притиске“, додао је он.
И сами аутори споразума су против изласка из њега. Учесници историјског споразума, који су 1987. године потписали лидери СССР-а и САД, Михаил Горбачов и Роналд Реган, обавезали су се да не производе, не тестирају и не размештају балистичке крстареће ракете са дометом од петсто до хиљаду и од хиљаду до пет и по хиљада километара.
Међутим, амерички конгресмени који предлажу Трамповој администрацији да напусти Споразум, упорно оптужују Русију да наводно крши одредбе Споразума и сматрају да је због тога бесмислено да САД настављају да га се придржавају. Ипак, њихов предлог није добио масовну подршку. У Вашингтону има и оних који страхују да би то довело до трке у наоружању и погоршало ситуацију.
Председник Одбора за одбрану и безбедност Савета Федерације Виктор Озеров назвао је предлог Конгреса „покушајем наставка антируске хистерије“ и додао је да Русија неће „гледати кроз прсте“ у случају да САД изађу из Споразума и искористе ситуацију за јачање војног потенцијала у Европи.
Према његовим речима, уколико се догоди повлачење из Споразума и то за собом повуче нагомилавање наоружања, ново распоређивање ракета у Европи, Русија ће предузети одговарајуће мере.
Он је истакао да је Русија испунила све своје обавезе за уништавање ракета средњег и кратког домета.
„Оне су уништене сечењем уз контролу америчке стране“, додао је он.
Како год било, односи између Русије и САД остали су турбулентни и после смене власти у Вашингтону. Због тога је важно да до сусрета Путина и Трампа дође што пре. Многи су већ могући сусрет два лидера у Хамбургу назвали „тренутком истине“ у руско-америчким односима и питају се има ли наде за нормализацију односа две суперсиле.
