Куријел, родом из Мексика, својевремено је радио у полицији. Током студија, он је у Лондону разрадио врло једноставан математички модел, који омогућава да се објасни зашто се људи изразито боје криминала и тероризма. Резултати истраживања су посебно интересантни имајући у виду да је статистички гледано, за велики број људи, опасност да ће постати жртве тероризма заправо веома ниска.
Да би се оценило како становништво доживљава опасност која вреба од криминала или тероризма, Куријел је поделио људе у три групе. У прву групу је укључио већину људи, која практично није имала додира са криминалом или другим злочинима. У другу групу је ставио људе у чијем животу је повремено долазило до краћих криминалних епизода.
Последња група се састоји од релативно малог броја људи који су свакодневно изложени виском степену криминала или насиља.
Током студије је установљено да се лица из прве групе, која практично никада нису била жртве било каквог криминалног инцидента, осећају безбедно све док комуницирају само са припадницима своје групе, односно са људима који исто тако никада нису били жртве насиља. Страх се код припадника прве контролне групе јављао тек када би разговарали и размењивали искуства са припадницима друге две контролне групе.
Према математичком моделу, ако би припадници прве групе комуницирали са макар 5 одсто припадника других група, више од половине припадника оних који реално никада нису доживели било какво насиље на својој кожи почињали би да осећају страх да ће постати жртве криминалаца.
Студија је такође показала да реално смањење стопе криминалитета неће утицати на то како људи доживљавају страх од могућег насиља.
„Користећи математичке моделе, једначине и теорије, дошли смо до резултата да је страх заразан када људи међусобно причају о опасностима и насиљу“, наводи Куријел.
Fear of #crime is contagious, even in low crime communities finds study by @rafaelprietoc & @stevenbishopucl https://t.co/gcuN5VTKDm #maths pic.twitter.com/IJywVaQK2D
— UCL Math & Phys Sci (@uclmaps) 12. јул 2017.
Куријел је израчунао да заправо велики број становника Мексика уопште није угрожен у том смислу, односно да су мале шансе да икада постану жртве криминалаца или насилника:
„Ми смо дошли до закључка да је страх више идеја коју ми ширимо међу собом, него што је резултат неких реално лоших искустава које је особа осетила на својој кожи. Злочини се заправо не дешавају толико много и често, а пошто се много људи боји да потенцијално може да постане жртва — то значи да постоји несразмера између почињеног терора и страха“, истиче Куријел.
Аутор студије се нада да ће овај једноставни математички модел и резултати студије помоћи да се промени начин на који велики број људи гледа на миграције и објективне опасности од тероризма.
Куријел се нада ће људи постати свесни да постоји ова несразмерност између реалности и информација које сервирају било њихове комшије или медији или владе других држава.
