„Улазак Црне Горе у НАТО је историјски успјех и показатељ снаге ове земље само десет година након обнове независности. НАТО се састоји од великих и малих држава, али САД нема малих савезника и ми цијенимо наше ново савезништво у НАТО-у“, рекао је Пенс уочи састанка са црногорским премијером Душком Марковићем.
Ни премијер, Марковић није остао дужан узвративши да је за Црну Гору „данашњи дан потврда да снови могу да постану стварност“, додавши уз то да је Црна Гора своју судбину везала за вриједности које промовише и брани НАТО.
„Ваша посјета Европи је доказ чврстине и трајности трансатлантске везе као и евроатлантске перспективе Западног Балкана. Ангажовање и конструктивна улога коју САД играју у нашем региону изузетно су значајни. То сте у континуитету показивали и иницирањем и активним ангажовањем у оквиру Јадранске повеље, која након 14 година постојања сада броји три чланице НАТО-а“, рекао је Марковић.
За другог човјека Америке такође не постоји дилема да је „будућност Западног Балкана на Западу“. Као је сасвим отворено саопштио, циљ САД је да „све земље балканске иницијативе уђу у НАТО“.
У том погледу Пенс је саопштио да САД Западни Балкан и даље виде као „незавршен посао“, при чему су очекивања од Црне Горе велика кад је реч о привођењу тог посла крају.
Детаљ који је нарочито заголицао јавност свакако јесте да је подпредсједник САД данас издвојио вријеме и да се састане са једним дијелом црногорске опозиције. То је наиме учињено мимо званичног протокола састанка, па су част да сретну другог човјека САД имали лидери Демократске Црне Горе, Демоса и Социјалдемократске партије, Алекса Бечић, Миодраг Лекић и Ранко Кривокапић, као и потпредсједница Социјалистичке народне партије, Данијела Павићевић.
Оно што је многима одмах упало у очи јесте околност да на том састанку није било и представника званично најјачег опозиционог субјекта Демократског фронта. Међутим, из Владе је касније саопштено да је премијер Марковић, информишући потпредсједника САД о политичкој ситуацији у Црној Гори, поновио спремност да отвори дијалог са „дијелом опозиције“, а што је потпредсједник САД подржао оцијенивши да опозиционе странке треба да се врате у парламент.
Из готово свих опозиционих партија чији су лидери били на састанку са високим америчким гостом изразили су задовољство сусретом, саопштивши уз то да су са Пенсом имали „конструктиван“ дијалог.
Међутим, оно што се неизбјежно намеће као дилема у јавности јесте околност да по свему судећи за Америку у Црној Гори постоје мање или више пожељни партнери, како у власти, тако и у опозицији, па се намеће закључак да ће у најновијој држави НАТО-а кредибилни партнери бити само они који су на линији трансатлантских вриједности.
На читав догађај су реаговали и из Демократског фронта, саопштивши да се ради о легитимној намјери и бивше и садашње америчке администрације да покуша да дубоку политичку и државну кризу у Црној Гори ријеши „на начин да инсталира неку власт која би и даље баштинила све тековине Ђукановићевог режима“.
Са друге стране, из остатка опозиције подсјећају на поразно стање у друштву на свим пољима, као и на неопходност промјене власти. Ипак, како тренутно ствари стоје, свака потенцијална промјена која ће се десити у Црној Гори, несумњиво ће бити под диригентском палицом и усмјеравана од стране Америке. Стиче се утисак да читав политички галиматијас у земљи не може бити распетљан без асистенције са стране, а у црногорском случају главну ријеч, чак и много прије Европске уније, имаће САД.
Подсјетимо се само чињенице да црногорску опозицију никакав апел из Европе до данас није могао да врати у скупштинске клупе, а да ли ће то моћи сугестија из Америке, сазнаће се веома брзо. Уколико тако буде, то ће, разумије се, само потврдити тезу да је овдашња Црна Гора једно од главних америчких упоришта и узданица, не само на тлу Балкана, него можда и Европе.
