„Понекад сањам коње који јуре у даљину, понекад ватру и камен који одишу паклом и лоши снови замаскирани велом вребају до нове ноћи. Други сањају ружичасте снове, другима у сан долазе нежне музе, али мени они никако да се пробију кроз маглу и олује. Шта ли сам скривио, јадан, зашто ли ми у сан непрестано долазе ђаволи“, пита се у песми Рогозин.
У видео-клипу смењују се антологијске слике из новије историје Украјине — туче у Врховној ради, јастребови украјинске политичке сцене, попут бившег премијера те земље Арсенија Јацењука, актуелног градоначелника Кијева Виталија Кличка или љутог поборника тзв. антитерористичке операције у Донбасу Александра Турчинова.
Ту је и председник радикалне партије Слобода Олег Тјагнибок, као и бивши грузијски председник и лидер „револуције ружа“ Михаил Сакашвили, који је једно време био губернатор Одешке области. Сакашвили, коме је у јулу одузето украјинско држављанство због нетачних информација наведених у анкети приликом добијања украјинског пасоша, остаће запамћен између осталог и по инциденту из августа 2008, када је Би-Би-Си показао кадар на ком он једе своју кравату.
Све то чини само део замршеног клупка „украјинског кошмара“.
„Пробудићу вољену жену, питаћу је — да ме ниси ти увукла у рат. Одакле је искрсао овај печени ован, куда тако јуре дивљи мустанзи, и зашто? Можда да легнем на другу страну, можда да променим кревет да би престала та ноћна главобоља, да бих почео да сањам нежне слике, алпске врхове и дивље птице. Палим светло, навлачим завесе, али опет немир и опет сањам овна. Време је да идем на одмор“, вели песма.
На текст Дмитрија Рогозина музику је компоновао С. Казак, који и изводи композицију.
