Информације о Северној Кореји иначе су врло оскудне, али мало људи зна да Пјонгјанг има метро.
Подземље главног града је обавијено велом тајне, а до скоро је приступ странцима био ограничен на само две станице, што је отворило теорије завере да је метро инсцениран. Неки су тврдили да лажни метро има само две станице и да су путници у ствари статисти.
Такође су се шириле гласине да се због недостатка струје вагони премештају само кад у метроу има посетилаца и да се исти Севернокорејци могу видети како се стално враћају на вагоне.
Ипак, неки страни туристи су успели да виде све станице на обе линије метроа у Пјонгјангу. Они су метро описали у детаље и објавили фотографије.
Сматра се да је изградња подземног саобраћајног градског система започета након што је 24-годишњи Ким Џонг Ил, син тадашњег севернокорејског лидера Ким Ил Сунга, посетио Пекинг 1966. године и био је фасциниран изградњом тамошњег метроа.
Ким Ил Сунг је желео да демонстрира супериорност Северне кореје над Јужноми и наложио је изградњу мреже метроа 1968, три године пре почетка изградње мреже подземне железнице у Сеулу.
Северна Кореја тврди да је мрежу метроа изградила сама, али постоје докази да је имала доста помоћи са стране: пројекат је развијен уз помоћ совјетских пројектантских конструктора, кинеских и чешких инжењера и стручњака из немачке транспортне индустрије.
Сада се тврди да је метро у Пјонгјангу најдубљи на свету. Станице су на 110 метара под земљом. Међутим, метро у руском Санкт Петербургу такође је најдубљи, ако се узме у обзир просечна дубина свих станица.
Метро у Пјонгјангу има двоструку сврху: може да служи и као подземно склониште јер на ходницима има врата отпорна на експлозију.
Постоји, међутим, много спекулација о постојању додатних тајних линија које пресецају град и које користе само високи званичници.
Пратећа гласина је да војска има тајну линију која пролази испод реке.
Прича се и да су кинези одложили изградњу свог метроа у Пекингу како би помогли севернокорејцима, па су им послали грађевинске екипе.
Северна Кореја тврди да је цео возни парк произвела у земљи, али медији су писали да су прва четири вагона произведена у Кини, а касније продата пекиншком метроу.
Од 1998. Пјонгјанг користи бивши немачки возни парк берлинског метроа. Новинар Би-Би-Сија је 2000. године објавио да су стари источнонемачки возови „комплетирани“ оригиналним немачким графитима.
