У Спутњиковом студију, гласом у којем су и даље трагови и последице синоћњег навијања, Лоренци открива да и његова „екипа“ личи помало на кошаркашке репрезентативце његове земље — у оба случаја чине је добро уиграни Словенци и Срби, који сарађују добро и, како ствари за сада стоје, у тој позоришној „комбинацији“ успех је гарантован.
Иако у нелагоди, будући да је у српској редакцији руског медија, пред вечерашњи дуел Србија—Русија недвосмислено објашњава зашто у финалу ипак прижељкује Ђорђевићев тим.
„Сви прижељкујемо велико финале између Србије и Словеније, па да опет, као синоћ, сви заједно гледамо, ту, код нас, у београдском стану. Глумица Нада Шаргин је чак предложила да би Словенци могли да навијају за Србе, а Срби за Словенце. Ево, и вечерас ћемо прекинути пробу, идемо у онај исти кафић да навијамо за Србију. Премијера јесте ускоро, на Битефу, али и ово је важно. И захтева навијање.“
Срби или Руси? Срби, наравно, каже Лоренци.
„Гледао сам Русе… Стварно су добри, тај Швед… Стварно су јаки! Али, наравно — Србија. Увек навијам за све те наше бивше, нема везе што сам сад овде. Јер то како Саша Ђорђевић ради, а при томе без свих тих великих играча, Теодосића, Калинића, то је стварно само за ’свака част‘! И њему и екипи. Дакле, Србија, апсолутно, без дилеме. Мада ја јако волим и Русе и Русију, један сам од оних који је мало и пансловен. Али, ево, овако егоистично да кажем, био бих несрећан да Србија не прође највише због тога што онда финале неће бити толико узбудљиво због ове наше екипе. Како би то било феноменално да су тамо, на паркету, сви наши, а ми се окупимо, ту код нас, купимо тих ваших лоза, дуња, шљива, ’јелен‘ пива…“
И… победиће наши, зар не?
„Да. Наши, наравно.“