Битка Приштине и Подгорице: Може ли Харадинај отциjепити и дио Црне Горе

© REUTERS / Hazir RekaГрафит који су написали Албанци са Косова на Чакору : "Косово је Чакор".
Графит који су написали Албанци са Косова на Чакору : Косово је Чакор. - Sputnik Србија
Пратите нас
Један од првих потеза новопеченог „косовског“ премијера Рамуша Харадинаја био је распуштање Комисије за демаркацију границе са Црном Гором. За званичну Подгорицу тај спор је — „завршена ствар“

У разговору за Глас Америке, Харадинај је такође рекао да ће наћи друге стручњаке, а не оне који су то у прошлости радили.

„Споразум, по мени, има грешке, вјерујем да ћемо те грешке идентификовати, сигурно ћемо урадити нову експертизу, дакле довешћемо друге стручњаке а не оне који су у прошлости радили као што су Мурат Меха и остали, и они ће наћи истину, јер споразум је погрешан“, нагласио је Харадинај.

Нови премијер „Косова“ иначе је, како преноси приштински портал „Газета“, одмах распустио Комисију за демаркацију границе са Црном Гором и поставио Шпејтима Булићија за новог шефа будућег тима који ће бити задужен за то питање.

Такође, професор међународног права у Приштини Африм Хоти предложио је да уколико Црна Гора не прихвати разговор о поновном разграничењу са Косовом, онда то питање треба упутити Међународном суду за арбитражу са сједиштем у Хагу.

Подсјећања ради, Црна Гора и тзв. република Косово су Уговор о разграничењу потписале августа 2015. године у Бечу, при чему је Уговор до данас потврдила само црногорска страна, али не и косовска, јер се томе оштро противила управо тадашња опозиција у Приштини, на челу са странком Рамуша Харадинаја, новог премијера.

Приштина, Косово - Sputnik Србија
ЕУ: Демаркација границе Косова с Црном Гором услов за визну либерализацију

Што се пак црногорске стране тиче, тренутно се чини да нема неких превеликих тензија. За Црну Гору је званично, како кажу, то питање завршено, а црногорски званичници не крију да имају јако добре односе са Косовом, па је и црногорски шеф дипломатије Срђан Дармановић саопштио како вјерује у демократски капацитет Косова. 

„Имамо јако добре односе са Косовом и не сумњамо да ће се тако наставити. За Црну Гору ово питање је завршено и нећемо се више на то враћати. Вјерујемо у демократски капацитет институција у Косову и стрпљиво ћемо чекати коначно рјешење разграничења са Косовом", навео је Дармановић.

Ипак, објективно говорећи, најприје ће бити да осим вјере у „демократски капацитет Косова“, црногорске власти тренутно превасходно рачунају на притисак одређених фактора међународне заједнице на Косово по овом питању, а прије свега НАТО и ЕУ. 

Истини за вољу, из НАТО-а су одмах 7. јуна, само два дана након званичног приступања Црне Горе том војном савезу саопштили да се НАТО не мијеша у питање границе Косова и Црне Горе.

„НАТО нема директну улогу када је у питању демаркација граница — ни међу својим чланицама, ни између других држава; линија разграничења је билатерално питање заинтересованих страна" стоји у одговору НАТО-а упућеном тада америчком Радију Слободна Европа, на питање да ли је за тај Савез прихватљиво да Црна Гора, њена нова чланица, поново отвори питање демаркације са Косовом.

Момир Булатовић - Без дистанце - Sputnik Србија
Црна Гора као Килибарда: Одричемо се свега што смо досад били!

Ипак, тренутно охрабрење за Црну Гору је што, по свему судећи, из Европске уније не размишљају истовјетно као и НАТО, па је њемачка канцеларка Ангела Меркел у честитки поводом избора за премијера Косова Рамушу Харадинају поручила да су дијалог са Србијом и демаркација границе са Црном Гором међу кључним корацима за „јачање европске перспективе Косова“.

Челник покрета „Слобода народу“ Бошко Вукићевић за Спутник каже да понашање Подгорице у овом питању потврђује тезу да је Црна Гора држава ограниченог суверенитета.

„Самим признањем лажне државе Косово, забадајући тиме нож у леђа Србији, црногорски режим је показао да не води рачуна о национални интересима и о миру у кући, већ да се руководи интересима других држава који га на неки начин држе у шаци“, тврди Вукићевић

Према његовом виђењу, све упућује да је режим у Црној Гори ограниченог суверенитета и да се његова власт може сузити само на контролу институција које се користе у политичке сврхе и за репресију над неистомишљеницима, док се са друге стране питања спољне политике као и она која се односе на одбрану граница земље препуштају на вољу и одлучивање страном фактору.

„То је срамно, а додатну дозу озбиљности ситуације придодаје чињеница да је лице које пријети територијалној цјеловитости Црне Горе и које ућуткује црногорске званичнике освједочени криминалац и ратни злочинац. С тога црногорским властима једино преостаје да објасне људима који их подржавају, и који су их гласали: на који начин они бране државне и националне интересе“, закључује наш саговорник.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала