Жалбено веће је у допису упозорило Шешеља да ће му, уколико остане при ставу да „никада више неће добровољно доћи у Хашки трибунал“, па ни на жалбену седницу, бити постављен бранилац по службеној дужности који ће заступати његове интересе.
Веће је подсетило и да се Шешељ током поступка бранио сам, без адвоката, те да је његово присуство на седници већа обавезно, осим у случају да га заступа адвокат.
Жалбено веће Трибунала је навело да Шешељ има право да ток седнице прати путем видео-конференцијске везе и учествује у њеном раду.
На седници Већа, која још није заказана, Хашко тужилаштво ће образложити своју жалбу на пресуду.
Тужилаштво је жалбом у писаном облику тражило да се пресуда преиначи у осуђујућу и да се Шешељу изрекне казна од 40 година затвора. Лидер радикала је дао свој писани одговор на жалбу, одбацивши све њене наводе.
Он је после 12 година поступка, 2015. године, првостепено ослобођен свих оптужби да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и БиХ током ратних сукоба и протеривање Хрвата из Војводине.
Танјуг
