Привукле су је, како каже, природне лепоте, пејзажи којима се дивила, од Урала до степа, од сибирских планина до Бајкала. Хтела је да осети све особености културе у највећој земљи на свету, да на тој огромној површини упозна све приметне разлике између бројних народа који живе у Русији. Видела је бројне споменике Лењину, али исто тако и бројне статуе Буде, предивне иконе, многа нова лица…
Како је Ваша породица реаговала на идеју да путујете кроз Сибир?
— Моја породица је одмах веома негативно реаговала на моје планове. Родитељи и пријатељи су се бринули што путујем сама. Осим тога, када Европљани чују реч „Сибир“, одмах помисле на хладноћу, дивљу пустош, ненасељене области. А још када кажете: „Идем да путујем Сибиром“, они чују „Идем у радни логор, гулаг. Наравно, све су то стереотипи против којих сам морала да се борим. Ипак, моји најближи знају да, када сам на бициклу, радим ногама, али и главом.
Испричајте нам нешто о својим искуствима, да ли сте задовољни оним што сте видели и доживели?
— Моје путовање је трајало 65 дана: од тога сам 60 дана била на територији Русије, два дана у Казахстану и три у Монголији. Прешла сам 6.200 километара. Почела сам своје путовање из Москве и даље сам ишла дуж Транссибирске железнице, готово се уопште нисам одвајала од те трасе. На тај начин сам видела много познатих руских градова: Владимир, Нижњи Новгород, Казањ, Уфу, Чељабинск, Курган, Омск, Новосибирск, Краснојарск, Иркутск и Улан Уде.
Пред путовање сам добро проучила све карте. Знате, у поређењу са Европом, Русија је заиста огромна. И ту нема места импровизацији. Прешла сам стварно велика растојања и прошла кроз многа места која су готово ненасељена. Ту мора врло пажљиво да се поступа са ресурсима и тачно унапред планира колико воде и хране је потребно и колико често и где може да се стане.
Веома ми се допало путовање по Русији. Видела сам предивна места, сазнала много о историји и култури народа који ту живе или су некада живели. Упознала сам дивне људе. Упознала сам и себе боље, схватила шта могу, а чега се још увек плашим.
Ваша путовања на два точка увек обилују интересантним причама о занимљивим људима и сусретима. Кога сте овог пута упознали, реците нам нешто о људима са овог путовања који ће попунити Вашу „колекцију“?
— Свакодневно сам сусретала неког интересантног. И раније сам помало говорила руски, а сада сам побољшала своје вештине комуникације.
На пример, власници кафића и ресторана су ми нудили бесплатно врући чај и одушевљено слушали о мојим искуствима и путовањима. Онда, ако бих преспавала у хостелу и упознала се са разним људима, многи су хтели да ме повезу, не схватајући да ја желим да пређем свој пут бициклом и да ми не сметају киша и ветар.
Незаборавни сусрет сам доживела на Волги. Купила сам карту да се провозам бродом. Како бисмо прекратили време до поласка брода, морнари су ме питали ко сам и одакле и кад је почео разговор понудили су ми чашицу вотке и сушену рибу. После је уследило још неколико чашица, па смо чак и запевали. Нисам знала да у Русији тако добро познају италијанску поп музику — Тота Котуња, Албана, Ромину… После су ми причали о времену кад су служили војску и зашто цене председника Путина и његову политику.
Шта мислите о руској кухињи?
— О, да, веома су ми се допала руска јела. Посебно разне руске салате са много мајонеза и павлаке, то баш прија када човека чека велики физички напор, јер су тешке и масне. Затим боршч, разне супе, печена и сушена риба, црни хлеб и палачинке! Иако посебно волим нашу, италијанску кухињу, у Русији ми није недостајала.
