Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Критична фаза за Европу — сад Србија може да одбрани своју територију (видео)

© Sputnik / Радоје ПантовићМирослав Лазански
Мирослав Лазански - Sputnik Србија
Пратите нас
Каталонски референдум и двоструки аршини Европске уније када је реч о независности те богате шпанске покрајине и Косова били су тема овонедељног издања емисије „На нишану Лазанског“. Гости познатог новинара Мирослава Лазанског слажу се са његовом тезом да је, када је о сецесији реч, дух из боце пуштен на примеру Косова.

Политички филозоф Драгољуб Којчић указује да су у овом тренутку чак 73 земље у свету под акутном претњом сецесионизма, а дешавања у Шпанији су последица онога што се Србији десило на Косову и Метохији.

„На Косову и Метохији није ни било референдума јер се знало да за такву сецесију не може да се нађе никакво правно утемељење ни у Повељи Уједињених нација, нити у било којем другом правничком начину размишљања. Ми смо оптужени за насиље над Албанцима на Косову што нема везе са мозгом. Па више је насиља применила полиција на референдуму у Каталонији него што је икада југословенска полиција примењивала над Албанцима“, истиче Којчић.

Застава сепаратистичке Каталоније на згради ЛСВ у Новом Саду - Sputnik Србија
Крв Каталоније пробудила сепаратисте у Војводини — шта чека Србија

Он напомиње да је у овом контексту занимљиво поменути и отцепљење Босне и Херцеговине од СФР Југославије.

„Тамо није било референдума, али је донета једна неправна одлука која је по свом карактеру слична референдуму. Иако је Устав захтевао да се сва три народа сложе ако дође до отцепљења, српске представнике нису ни питали. Дакле, када су у питању референдуми и тако крупне одлуке као ове о сецесијама, заиста су сасвим различити критеријуми“, указује Којчић.

Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова СРЈ, напомиње да је за Србију Шпанија пријатељска земља која није признала самопроглашену независност Косова, али осуђује употребу силе од стране шпанске полиције која је покушавала да спречи референдум. Он истиче да се такве ствари ипак морају решавати мирним путем. 

© SputnikДр Александaр Гајић Драгољуб Којчић и Живадин Јовановић, гости Мирослава Лазанског
Др Александaр Гајић Драгољуб Којчић и Живадин Јовановић, гости Мирослава Лазанског - Sputnik Србија
Др Александaр Гајић Драгољуб Којчић и Живадин Јовановић, гости Мирослава Лазанског

„Главни проблем представља политика двоструких стандарда моћне Америке и НАТО-а и отуда једна конфузија у глобалним односима. Ми знамо да су НАТО и ЕУ не само политички, већ и материјално, пропагандно и логистички стајали иза сецесије и Црне Горе од Савезне Републике Југославије, а поготову Косова које је силом отето од Србије. Сада се врши страховит притисак на српско државно руководство да призна то илегално и противзаконито коришћење силе НАТО-а на Косову и Метохији“, категоричан је Јовановић.

Др Александар Гајић из Института за европске студије, међутим, сматра да је шпанска полиција потпуно легитимно применила силу у покушају да забрани референдум који према одлуци Уставног суда те земље није одобрен. Гајић је направио паралелу са дешавањима у Каталонији и отцепљењем Словеније и Хрватске од СФРЈ.

Застава Србије - Sputnik Србија
Преокрет: Србија изненада добила јак адут да врати Косово

„Мислим да је реч о једној врсти културолошке идентификације. Каталонија је најбогатији део Шпаније и створен је стереотип о централизованој, злој, ауторитарној држави која крши њихова права, иако она то не чини. То је идентичан став који су имале Словенија и Хрватска у СФРЈ, који је негирао да је та држава њима дала статус републике, државотворности, као и да су они током постојања те државе имали економски просперитет. Они су сматрали да су са тим основама, због самооправдања, али и културолошке визије да су они супериорни и да не желе никог другог да издржавају, имали право да се отцепе“, каже Гајић.

Драгољуб Којчић напомиње да је ово што се десило изазвало пат позицију између Каталоније, Шпаније и ЕУ, те да ту дуго неће бити решења што, након „брегзита“, додатно еродира политичко и правно јединство ЕУ.

Премијерка Србије Ана Брнабић и директор Канцеларије за КиМ - Sputnik Србија
Председник и Влада Србије питају ЕК: Колико има међународних права

„Један од праваца којим ће Европска унија да легитимише своје постојање биће и тај да се прошири и да Србију више не условљава и не уцењује са тим питањем Поглавља 35, те је за Србију сада отворен пут да се у том правцу свога стратегијског деловања брже оствари“, сматра Којчић.

Гости емисије „На нишану Лазанског“ слажу се да је за Србију добра вест да ни Шпанија, ни Европска унија не признају референдум у Каталонији, јер ЕУ више неће моћи да врши притисак на својих пет чланица да признају независност Косова. Ипак, истичу, све зависи од Србије и од тога да ли ће ситуацију у Шпанији искористити као свој адут.

 

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала