Шта се крије иза потере за Тодорићем

© REUTERS / Antonio BronicПолиција испред Кулмерових дворова, резиденције породице Тодорић
Полиција испред Кулмерових дворова, резиденције породице Тодорић - Sputnik Србија
Пратите нас
Данашња акција полиције и хрватског правосуђа у сваком случају неће утицати на „Агрокорове“ компаније у Србији у којима ради око 11.000 људи.

Афера „Агрокор“ добила је нову димензију. Право опсадно стање рано јутрос изазвало је 300 хрватских полицајаца на више од 60 локација, претресајући куће власника „Агрокора“ Ивице Тодорића и 15 људи који су руководили радом концерна „Агрокор“. У акцији је, по писању медија, ухапшено шест особа.

Тодорића, наравно, нису нашли. Наводно је у Лондону са обојицом синова. Али, он се огласио на свом блогу, најавивши да спрема тужбе. Против њега се, каже, води политички процес незаконитим радњама премијера Андреја Пленковића.

Полиција у Тодорићевом дворцу, хапси редом све директоре (фото, видео)

Да оваква акција полиције „виси у ваздуху“ било је јасно после вишемесечне истраге Државног тужилаштва Хрватске. Јасно је било и Тодорићу да се нешто спрема када је недавно у потаји био у Београду када су медији спекулисали да је дошао да се консултује са стручњацима за међународно право. Брзо потом покренуо је и блог на коме је изношењем своје истине о „Агрокору“ оптужио Владу да је усвајањем „лекс Агрокора“ у ствари саботирала спас компаније зарад своје користи.

Премијер Андреј Пленковић, међутим, тврди да је Влада својим чињењем управо избегла финансијски цунами. Новинарима је рекао да су полиција и правосуђе радили свој посао, а Влада свој, али је ипак признао да није ни слутио да ће, када је сео у премијерску столицу, имати овакав случај.

Коментаришући данашњу акцију полиције, професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да је она само обичан след најаве ванредног управника „Агрокора“ Анта Рамљака да постоји више разлога да се против одговорних лица у „Агрокору“ поднесу кривичне пријаве.

„Иако нама изгледа спектакуларно, то је део уобичајених активности код таквих проблематичних предузећа као што је ’Агрокор‘, а он је у сваком смислу проблематичан јер има дугове који прелазе милијарде и раширен је на целокупном балканском простору“, каже Савић за Спутњик.

Ивица Тодорић - Sputnik Србија
Прљави рат за Агрокор: Блогер Ивица против Хрватске — чека се марица

Ситуација у „Агрокору“ је много тежа него што то на први поглед изгледа, јер су се, како каже, ствари одвијале онако како не треба, а много тога је још скривено под тепихом.

Савић има утисак да постоји претпоставка да је део имовине „Агрокора“ склоњен негде на личним рачунима, и то је можда један од разлога акције полиције, али не и најважнији. Најважнији је, каже, да људи који знају о пословању „Агрокора“ могу да буду од користи истражним органима да се то клупко расплете.

Управа „Агрокора“ управо се терети због одобравања спорних финансијских извештаја у периоду од 2006. до 2017. У налогу за хапшење Тодорића наведено је да постоји основана сумња да је починио кривична дела злоупотребе поверења у привредном пословању, кривотворење службене или пословне исправе и повреде обавезе вођења трговачких и пословних књига. Сумњиче га да је од 2006. године у финансијским извештајима пословање и финансијски положај „Агрокора“ приказао успешнијим од стварног резултата у циљу прибављања противправне имовинске користи за себе као већинског власника деоница.

Према писању хрватских медија, шест данас приведених из Управног одбора „Агрокора“, већ током дана би требало да буду одведени на разговор у загребачко Жупанијско државно правобранилаштво, након чега би тужилаштво требало да одлучи хоће ли и због којих кривичних дела против њих да покрене истрагу.

На питање Спутњика који би могли да буду наредни кораци Рамљака, о чијем поновном доласку у Београд колико већ у среду медији спекулишу, Савић истиче да сада свако покушава да спасе шта се спасти може са брода који убрзано тоне.

„Рамљак покушава да сервисира текуће добављаче, да колико год може одржи бизнис ’Агрокора‘. У други план је ставио остале повериоце, пре свих велике банке, код којих ’Агрокор‘ има велика задужења“, каже професор Економског факултета и додаје: „Видели смо како су оне реаговале, посебно ’Сбербанка‘ и ’Банка Интеза‘ у Србији“.

„Рамљак је покренуо контраарбитражу пред Лондонским судом да може, оно што је најинтересантније за нас је да располаже имовином ’Агрокора‘ у Србији. С друге стране, ’Сбербанка‘ и ’Интеза‘ су такође пред српским судом покренуле процес да заштите своје интересе како ’Агрокор‘ не би могао да располаже том имовином и да би евентуално у неком стечајном расплету наплатиле барем већи део својих потраживања према ’Агрокору‘. То је други правац на коме ће инсистирати стечајни управник. Сад видимо да ни то не иде једноставно. То зависи од одлуке арбитраже у Лондону, али и од упорности банака. То је следећа акција коју очекујем“, каже Савић.

Седиште Агрокора - Sputnik Србија
„Хрватска превара, без преседана“

Данашња акција полиције и хрватског правосуђа у сваком случају неће утицати на „Агрокорове“ компаније у Србији у којима ради око 11.000 људи, јер по одлуци Привредног суда у Београду примена „лекс Агрокора“ није омогућена у тим прeдузећима. Другим речима, њихова имовина не може бити гаранција за кредите којима се „Агрокор“ задужио код „Сбербанке“ и „Банке Интеза“.

„Што се тиче ове акције хрватских органа која је у току, они раде свој посао и доћи ће вероватно до неких информација које ће бацити ново светло на пословање „Агрокора“. Вероватно ће показати да Агрокору ипак нема спаса и да ће он пре или касније отићи у стечај, и да сви они који су годинама учествовали у таквом начину функционисања компаније морају коначно да сносе последице“, оценио је Савић за Спутњик.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала