Ако је судити према мишљењу осам чланица Европске уније, СтратКом, иначе канцеларија ЕУ основана пре две године како би се борила против „руске пропаганде“, не ради свој посао.
Наиме, Хрватска, Чешка, Шведска, Литванија, Летонија, Пољска, Румунија и Велика Британија, послале су писмо високој представници за спољну и безбедносну политику ЕУ Федерики Могерини, у коме се захтева јачање капацитета ове канцеларије, пише „ЕУ обзервер“, а преноси хрватски „Јутарњи лист“.
У писму се тражи да пуним капацитетом почну са радом и две нове филијале ЕУ СтратКома — Југ и Западни Балкан, као и веће финансирање како би могло да се улаже у иновативне технологије.
Група земаља која је послала писмо припада истакнутом антируском блоку, каже некадашњи дипломата Зоран Миливојевић, на челу са Пољском и балтичким државама, док се Велика Британија не противи само утицају Русије у ЕУ, већ и њеном утицају у Европи уопште.
Писмо и настојање да се ојача антируски блок у ЕУ Миливојевић види у томе што унутар Уније, како каже, јачају снаге које се противе даљем одржавању санкција према Русији.
Политичке снаге после избора у Чешкој (Чешка је потписница писма, али ради се о садашњој влади, док нова још није формирана) и Аустрији, али и привредни кругови у Немачкој, Француској и на југу Европе више не виде сврху санкција и економских губитака које те санкције производе, каже он. Зато се настоји да се антируски блок у Унији ојача.
„Не ради се о Русији као Русији, него се ради и о Централној Азији, о пацифичком простору, зато што те санкције спречавају даљи стабилнији економски развој ЕУ. То је у питању“, каже Миливојевић.
„Ради се о стратешким питањима, и у томе видим ове покушаје и ове активности. Дакле, пропаганда је само параван за суштину, а суштина је у политичком надметању и настојању тврдог језгра на Западу, на челу са америчком администрацијом, и том антируском групацијом на челу са балтичким републикама, Пољском и Великом Британијом, да се и даље држи висока тензија и да се врши отпор према оним структурама које се противе даљим конфронтацијама у Европи и на глобалном плану на релацији Русија—ЕУ“, објашњава он.
Кампања против гасовода „Северни ток 2“ и цела прича око енергетике најбољи је показатељ како се одређени број земаља-чланица Уније противи било каквом отопљавању односа са Русијом.
У стратешком смислу, за је ЕУ кључна сарадња са Русијом, и на економском и на политичком плану, имајући у виду да се блискоисточни чвор лагано расплиће и да руско-турска сарадња јача, што не иде у прилог антируском пројекту, који требало да Русију потпуно изолује, каже Миливојевић.
За Сергеја Кривошејева, директора московског аналитичког центра „Вимпел“, жеља осам чланица ЕУ да се прошире активности на сузбијању „руске пропаганде“ су добре вести.
„То је најбољи доказ да руски медији, на пример РТ и Спутњик, раде веома ефикасно, да они нуде западним гледаоцима алтернативни став, реални поглед на ствари и истините чињенице. Ове земље не би паничиле да нису изгубиле медијску битку. Западни медијски конзументи схватају да су руски медији објективнији од домаћих, и то пре свега забрињава бивше социјалистичке земље, у којима старије генерације, упркос популарним теоријама, и даље гаје симпатије према СССР-у и нису населе на приче о ’лошој Русији‘“, каже Кривошејев.
У целој причи, Миливојевић, како каже, препознаје и траг Вашингтона. Писмо су Могеринијевој послале владе које су наглашено проамеричке.
„Мој је утисак да иза целе ове акције стоји и Вашингтон; активира свој лоби у функцији надметања са Русијом и спречавања Русије да се ревитализује у сваком погледу, имајући у виду и ово што се догађа у Европи и каква су кретања која нису у функцији америчког интереса“, наглашава Миливојевић.
