Димитровград у „Западној покрајини“: Шта хоће Бугарска од Србије

© AP Photo / Petar PetrovПротест националиста у Бугарској
Протест националиста у Бугарској - Sputnik Србија
Пратите насTelegram
Припадници бугарске етничке заједнице на истоку Србије траже да се Димитровграду — где они чине већинско становништво — врати стари назив Цариброд, што изазива контроверзе у суседној Бугарској, наводи „Балкан инсајт“.
Бугарска застава, илустрација - Sputnik Србија
Како је Бугарска постала македонски сан

Чланови организације „Западне покрајине“, како Бугарска често назива своје бивше територије у Србији, тврде да је, откако је изгубио назив Цариброд, тај град изложен асимилацији коју спроводи Србија, при чему су промењени и називи градских улица и школа, а културне институције затворене.

Ти активисти су, заједно са Бугарским културним и информативним центром у Босилеграду, у још једном граду у Србији, који је претежно насељен Бугарима, јуче обележили 8. новембар као „Дан западних провинција“, а у знак сећања на дан када је 1919. године Бугарска уступила пограничне територије Србији, што је био резултат Нејског споразума наметнутог након бугарског пораза у Првом светском рату.

Зденка Томанова, чланица организације „Западне покрајине“, каже да је Цариброд доживео пад откако му је Југославија педесетих година прошлог века променила име у Димитровград, које је добио по Георгију Димитрову, првом бугарском комунистичком лидеру и челнику Комунистичке интернационале између 1934. и 1943. године.

Међутим, идеја о враћању старог имена Димитровграду, која је деценијама на агенди бугарске мањине, изазвала је контроверзе у Бугарској, док у Србији није.

„Балкан инсајт“ наводи да је 31. октобра, током посете Београду, председник бугарског Парламента Димитар Главчев, из владајуће партије ГЕРБ, информисао председника Србије Александра Вучића о жељи становника Димитровграда да се граду врати стари назив.

Бугарски Мигови-29 - Sputnik Србија
Бугарска купује делове за руске МиГ-ове

Како је саопштила Прес-служба бугарског Парламента, Вучић је Главчеву рекао да нема проблема кад је о томе реч, „уколико то народ жели“.

Међутим, ова вест је разгневила бугарску Антифашистичку унију, организацију повезану са опозиционом Бугарском социјалистичком партијом, која је писала Вучићу, позивајући га да игнорише захтеве „једног политичара, био он председник националне Скупштине или не“.

Антифашистичка унија је том приликом истакла да је Димитров био бугарски политичар који је пружио „највећи допринос пријатељству двеју земаља“.

И бугарска Социјалистичка партија, главни ривал ГЕРБ-а, критиковала је председника бугарског Парламента, упозоривши да би такви захтеви могли да погоршају односе између Бугарске и Србије. 

Као одговор, представници бугарске мањине у Србији осудили су став социјалиста, оценивши га као „неозбиљан“ и „недипломатски“.

Западне покрајине

Питање „западних покрајина“ оставило је трага у бугарској историји, а та територија обухвата Димитровград и Босилеград у источној Србији, и Струмицу, која се сада налази у источној Македонији.

Иначе, Нејски споразум потписан је 27. новембра у граду Неји на Сени у Француској, а њиме су успостављене садашње границе између Бугарске, Турске, Грчке и тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је убрзо постала Југославија.

Према том споразуму, Бугарска је уступила своју егејску обалу Грчкој, а неке своје западне територије Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Према истом споразуму, који је у Бугарској познат као „друга национална катастрофа“, Бугарска је била принуђена да смањи своју војску на 20.000 мушкараца и да плати више од 400 милиона долара на име одштете.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала