Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

САНУ ставила тачку на Меморандум — случај за историју

CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/Срђан Весић / Зграда САНУ у Кнез Михајловој улици
Зграда САНУ у Кнез Михајловој улици - Sputnik Србија
Пратите нас
Кад је реч о „прозивкама“ због Меморандума, кривици, заслугама, што се академика тиче, они су на тај случај ставили данас тачку. Затворен је круг, како је то рекао председник САНУ Владимир Костић, а случај препуштају историји.

И зато приписивати Слободану Милошевићу Меморандум као програм за његову политику чиста је измишљотина, оценио је данас академик Василије Крестић, један од аутора књиге „Меморандум САНУ после 30 година“.

„Он (Милошевић) је као и већина његових партијских другова напао Меморандум и за све време свог владања није нашао за потребно да посети Академију“, казао је Крестић.

Митинг - Sputnik Србија
Повампирени пројекат: Оптужити Србе да пишу „Мајн кампф“

Крестић, један од аутора књиге „Меморандум САНУ, после 30 година“, каже и да је свима познато да је Меморандум тадашња владајућа партија прогласила „антикомунистичким списом“, те да зато само „наивни и необавештени могу посумњати да је Меморандум служио Милошевићу као путоказ у политици“.

Ауторски печат књизи која је данас представљена у САНУ дао је и покојни академик Коста Михајловић, а Крестић на оптужбе да је Меморандум био великосрпски програм одговара да тај документ ни по форми, ни по садржају, ни по закључцима и циљевима није написан као национални програм.

„САНУ није позвана да пише национални програм. Свуда у свету иза таквих програма морају да стану државе или владе. Одлука о Меморандуму је донета јавно на седници САНУ, и није било никакве тајности у односу на доношење тог документа“, казао је Крестић.

Напомиње да је одлука да се Меморандум напише донета зато што су многи чланови Академије увидели да је Србија после доношења Устава из 1974. године запала у вишеструку кризу.

Како је рекао, Академија је одлучила да се Меморандумом укључи у политику, да једном анализом широког спектра укаже на све проблеме пред којима се нашла Србија и да подстакне њихово решавање. Подсећа да је Југославија тада била у тешкој друштвеној, економској, национално-политичкој, уставној и културној кризи, те да је било јасно да све северозападне републике настоје да успоставе конфедерацију или асиметричну федерацију, чиме су, објашњава Крестић, припремале терен за сецесију и разбијање заједничке државе.

Академик Зоран Петровић, председник САНУ Владимир Костић, академици Миро Вуксановић и Бојан Бугарчић на редовној конференцији за новинаре САНУ-а - Sputnik Србија
Покушаји да се Меморандум САНУ представи као морални преступ

„Слутећи то зло које ће довести до распада земље, академци су хтели да сачувају Југославију у федеративним оквирима у којима би Србија била потпуно равноправна са осталим федеративним јединицама и не би била подређена и обеснажена аутономним покрајинама. Према томе, Меморандум није заговарао рушење већ очување Југославије“, казао је Крестић.

Љубодраг Димић, историчар и дописни члан САНУ, напоменуо је да је одлука да се изнесе критика о нарастујућим проблемима и друштвеним процесима у Југославији заправо била реализација идеје САНУ да дефинише узроке кризе.

„Дошли смо до кључног закључка да је мешање идеологије и политике у привреду и игнорисање економских законитости довело до стагнације развоја друштва и државе. Разорен је сваки вид планирања и вођења неразумне дезинтеграционе политике која је водила атомизацији привреде. Формирана је привредна патологија која је афирмисала нерад. Меморандум је констатовао отпор демократизацији друштва који је долазио из саме партије на власти“, казао је Димић.

Владимир Костић казао је данас да ауторско дело Крестића и Михајловића сваком читаоцу омогућава суочавање с тврдоглавим и поверљивим чињеницама, „чак и када су сакриване, чак и када су заборављене“.

„Аутори се истини приближавају фактографијом и било који пристојни одговор или полемика са Крестићем и Михаиловићем, ако има још мало преостале пристојности, морао би да се ослања на фактографију. Не бих хтео да се ослањам на подло, неприхватљиво и мржњом испуњено етикетирање које слутим да следи, а на које су, нажалост, академци навикли“, приметио је Костић, те поручио да данас, бар што се академика тиче, „затварамо круг и цео случај остављамо историји“.

 

Танјуг

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала