Спутњик представља фото-галерију јединствених фотографија које нису ни смеле бити прављене. Универзитет, који је иницијално основан као Московски механички институт за муницију, дуго је радио у тајности. Тако је на његовој територији забрањено фотографисање. Многи запослени су класификовани као учесници совјетског атомског пројекта.
1/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Прво лансирање нуклеарног реактора ИРТ-2000 у Институту за нуклеарну физику у Москви, 26. маја 1967.
Модел истраживачког реактора, који има дизајниран топлотни капацитет од 2000 КВ, у Институту се користи 50 година за истраживање физике реактора, физике неутрона, физике зрачења полупроводника и диелектрика, науке о зрачењу, нуклеарне физике и медицинске физике.
Модел истраживачког реактора, који има дизајниран топлотни капацитет од 2000 КВ, у Институту се користи 50 година за истраживање физике реактора, физике неутрона, физике зрачења полупроводника и диелектрика, науке о зрачењу, нуклеарне физике и медицинске физике.
2/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Радници Института подешавају јонизацијски калориметар 1964.
Уређај је тежа 40 тона, што објашњава слоган „Физичари морају радити физички посао”, који се појавио испод плафона округле лабораторијске сале док се калориметар развијао и монтирао.
Уређај је тежа 40 тона, што објашњава слоган „Физичари морају радити физички посао”, који се појавио испод плафона округле лабораторијске сале док се калориметар развијао и монтирао.
3/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Године 1977. истраживачи Института за нуклеарну физику у Москви развили су „Јелену Ф”, мањи телескоп гама-зрака намењен бележењу гама-зрака и високих енергетских токова у близини Земље и горње атмосфере. Телескоп је пуштен у орбиту 1979. године.
4/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Ванредни професор Одељења за нуклеарну физику А. Пољаков, крајње лево, у присуству кубанских лидера покреће подкритички штанд (нуклеарна инсталација која укључује подкритичну монтажу и комплекс соба, система, експерименталних уређаја) конструисан за Републику Кубу 1968.
5/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Истраживач Габријел Алексаков, показује компактни транзисторски телевизор „Малахит”, који је развио за совјетског поларног истраживача Ернста Кренкела 1964.
„Малахит” није ушао на потрошачко тржиште, али је помогао да се промени перцепција онога што је могуће, што га чини занимљивим артефакатом историје руске електронике.
„Малахит” није ушао на потрошачко тржиште, али је помогао да се промени перцепција онога што је могуће, што га чини занимљивим артефакатом историје руске електронике.
6/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Персонални аналогни рачунар АВК-6.
Уређај је развијен у студентском дизајнерском бироу за аутоматику (СДБ-А) 1976. године и био је најновија инсталација аналогних рачунара која је симулирала динамичке процесе.
Уређај је развијен у студентском дизајнерском бироу за аутоматику (СДБ-А) 1976. године и био је најновија инсталација аналогних рачунара која је симулирала динамичке процесе.
7/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Дигитални компјутерски блок за одређивање тачног тренутка када нуклеарну бомбу треба активирати са надморске висине од најмање 20 километара конструисао је тим из лабораторије „НИС 1” на челу са професором Ф. Мајоровом са Одсека за контролу и специјализоване рачунаре.
8/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Године 1955. совјетски физичари Николај Басов и Александар Прохоров осмислили су у Совјетском Савезу први експериментални молекуларни квантни генератор (масер), који је прототип свих модерних ласера. Године 1964. Басов и Прохоров освајају Нобелову награду за физику „за свој темељни рад у области квантне електронике, што је довело до изградње осцилатора и појачала на основу принципа масер-ласера”.
9/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Добитник Нобелове награде за физику Николај Башов, који је дипломирао на Институту 1950. године, са студентима 1960. године.
10/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Прву мултиканалну бесконтактну сонду у земљи развио Институт за нуклеарну физику у Москви 1971. године. Намењен је мерењу хидро-физичких параметара океана кроз вертикално звучно испитивање.
11/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Традиција Института за нуклеарну физику у Москви. Студенти прве године морају положити заклетву, путовати „прагом знања” и додирнути објекат који симболизује њихову стручну област (електронску цев, чип, пола тежине итд.). Тек тада су спремни да уђу у велику и сложену студентску заједницу Института.
12/12
© Фото : From the archive of National Research Nuclear University MEPhI
Прво издање „Физичара инжењера”, гласила Института 1960.
Прво издање коштало 10 копејки. Септембарско издање новине достављено је 28. октобра 1998. Орбиталној станици Мир, где је достављено дипломцу Института Сергеју Авдејеву, космонауту.
Прво издање коштало 10 копејки. Септембарско издање новине достављено је 28. октобра 1998. Орбиталној станици Мир, где је достављено дипломцу Института Сергеју Авдејеву, космонауту.
