Бура у срцу Европе: Зашто само фашисти и нацисти, а не и срп и чекић

© Flickr / European ParliamentЕвропски парламент
Европски парламент - Sputnik Србија
Пратите нас
Представници Савета ЕУ и Европске комисије и посланици у ЕП изразили су забринутост због ширења мржње у европским друштвима, које прати истицање нацистичких и фашистичких симбола, док су поједини посланици из земаља средње и источне Европе нагласили и питање истицања комунистичких симбола.

Расправа на пленарној седници ЕП у среду, у Стразбуру, о забрани нацистичких и фашистичких симбола и слогана у читавој ЕУ одржана је на иницијативу хрватског посланика у ЕП Ивана Јаковчића (ИДС), који очекује да се таква забрана ускоро законски регулише на европском ниову.

„Тужна је чињеница да се данас више него протеклих деценија на улицама европских градова окупљају људи који величају нацизам и фашизам у разним државама. Видели смо недавно шта се дешавало на улицама Варшаве, Мадрида, Софије, Загреба, Београда и других места. Превише је манифестација мржње око нас да бисмо могли да ћутимо“, рекао је Јаковчић учествујући у расправи.

Јаковчић је изразио жаљење што још има земаља и власти у ЕУ које се према симболима и слоганима фашизма, нацизма или усташтва односе без озбиљних санкција и чврстих реакција, те је позвао на законска решења на европском нивоу у борби против коришћења слогана злочиначких режима.

Заменик министра за европске послове Естоније Мати Масикас говорио је у име Европског савета и упозорио је на алармантно ширење нетолеранције и мржње у Европи.

„Они који заборављају грешке из своје прошлости, ризикују да их понове. Али који год да је разлог овог забрињавајућег феномена, за њега нема оправдања“, казао је Масикас, пренео је хрватски портал „Телеграм“.

Европски повереник за миграције Димитрис Аврамопулос је казао да се Европска комисија залаже за одбацивање тоталитарних режима и идеологија нацизма и фашизма.

Дубравка Шуица (ХДЗ/ЕПП) је казала да су за разлику од колега из Западне Европе, у Хрватској још свежа сећања на тоталитарни режим који није био ни фашистички ни нацистички, али се обрачунавао са неистомишљеницима, појединцима и групама које је сматрао претњом по самог себе.

„Новија историја света говори о милионима смрти директно или индиректно повезаних управо с комунистичким режимима и њихови симболи једнако су неприхватљиви у Европи 21. века, као и фашистички и нацистички“, казала је Шуица, која је прозвала предлагаче због тога јер у свој предлог нису укључили и комунизам.

Ружа Томашић, из Европских конзервативаца и реформатора (ЕЦР), казала је да „нацистички и фашистички симболи не смеју да буду добродошли у јавном простору и да треба учинити све како би грађани у потпуности постали свесни грозота које та идеологија представља и одрекли се њеног наслеђа“.

Сматра да исто треба учинити и са комунистичким наслеђем, које се, како је рекла, нажалост неретко лави и пропагира и у ЕП.

„Под фашизмом и нацизмом побијено је 17 милиона људи, а под комунизмом 90 милиона“, устврдила је Томашићева.

Сличног је мишљења и чешки заступник Марек Јурек (ЕЦР), који сматра да се не ради „о искреној расправи“, јер се у њој не говори и о српу и чекићу.

Михаела Шојдрова (ЕПП) је изразила забринутост због величања нацизма и фашизма, те је позвала на боље образовање младих који „немају искуства с фашистичким и комунистичким идеологијама“.

Пољска заступница Роза Графин (ЕПП) казала је да се ради о симболима који нас подсећају на ноћне море тридесетих година 20. века и на јеврејска гета, изразивши разочарање „што поново морамо да их гледамо“.

Стелиос Кулоглоу, из Уједињене европске левице и Нордијске зелене левице (ГУЕ/НГЛ), сматра да би забрана била тек „симболични гест“, те да се треба позабавити „ренесансом тог феномена“, тј. политиком строгих мера штедње и социјалном неправдом због чега се потлачени радници окрећу десници.

Његова колегиница, Италијанка Елеонора Форенца тражи потпуну забрану споменутих симбола, а на поређење „свастике“ и „српа и чекића“ одговара да је „Црвена армија та која је ослободила Европу од нацизма и фашизма“.

Немачки независни заступник Удо Вигт сматра да „снажна демократија прихватањем забрана показује слабост“.

„Забрана ствара нове тоталитаризме. Можете имати пуну слободу или никакву“, казао је Вигт.

„ЕП је у више наврата расправљао о искуствима Европе с екстремистичким идеологијама, а 2005. године су чланице из бившег комунистичког блока након уласка у ЕУ одмах затражиле забрану истицања комунистичких симбола на европском ниову, што није прихваћено“, подсетио је Вигт.

 

Танјуг

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала