Седница Председништва Српске напредне странке биће одржана данас у седишту те странке са почетком у 17 сати. Седница ће бити затворена за јавност, а разговараће се о предстојећим београдским изборима, а вероватно и о евентуалним ванредним парламентарним изборима. Ко највише губи, а ко највише профитира уколико уз београдске буду расписани и ванредни парламентарни избори?
Опозиција нема разлога за радовање
Генерално, на општијем нивоу, према мишљењу Бојана Клачара из Цесида добија власт, а губи опозиција, јер је Београд једини ниво на коме опозиција може да направи озбиљан резултат.
Ако спустимо анализу на појединачне актере, резонује даље Клачар, наравно, много добија Српска напредна странка, СПС који има релативно лоше рејтинге у Београду, а на одређен начин парламентарним изборима добијају и Драган Ђилас, Вук Јеремић, Саша Јанковић. Не из угла чињенице да се они тим изборима радују или да очекују веома добар изборни резултат, него из угла чињенице да су они данас важни опозициони актери који немају парламентарну заступљеност.
И на крају, указује програмски директор Цесида, једним мањим делом ти избори могу да радују и људе у Демократској странци који су направили одређену врсту релативно добрих и пристојних резултата на последњим локалним изборима.
„Сви други актери на парламентарним изборима тешко могу да се радују и, уопште гледано, опозиција нема превише разлога за радовање зато што стратегија која важи за њихов наступ на београдским изборима на одређени начин пада у воду уколико се распишу и парламентарни избори јер ћемо у том случају имати развучену кампању“, јасан је Клачар.
С друге стране, новинар Зоран Пановић као прво истиче начелно питање: зашто би се расписали парламентарни избори. Ванредни избори могу да се распишу ако парламентарна већина не постоји и ако је драматично угрожена. Тога нема, и ако би били расписани, сматра Пановић, то био још један доказ да парламентарни избори овде нису темељ демократије већ ад-хок полуга власти, технологија власти.
„Ако се већ расписују, одговарали би сигурно више владајућој коалицији зато што би развукла опозицију по ширини Србије где она нема толико снаге и где има више снаге да се сконцентрише на изборе у Београду. Опет, с друге стране, има и партија у опозицији којима би то можда одговарало. То је на неки начин Демократска странка која ипак има развијенију мрежу по Србији, сигурно да Двери и СРС боље стоје генерално у Србији него у самом Београду. Тако да није ни у опозицији без калкулација“, указује Пановић за Спутњик.
Ванредни парламентарни избори су, тумачи Бојан Клачар, идеална прилика да опозиција промени стратегију. Ако можемо да говоримо о неким позитивним ефектима ванредних парламентарних избора за опозицију, то би, сматра Клачар, могла да буде та нека врста окидача да се они уједине, да дође до укрупњавања и да као такви наступе на тим изборима.
Рекомпозиција састава парламента
„Кад говорим о укрупњавању, не мислим да свих 15 опозиционих странака стане под један кишобран, али говорим о једној или две озбиљне политичке колоне. Они имају и те како добар разлог да то ураде јер на тај начин увећавају шансе и, са друге стране, имају јако добар разлог којим могу ту своју одлуку да објасне бирачима. Увек могу да кажу да, уколико имамо ванредне парламентарне изборе без икаквог повода, што је чињеница, и без озбиљних политичких аргумената, што је такође чињеница, зашто се не бисмо ми таквој одлуци владајуће странке супротставили тако што бисмо направили једну или две колоне“, саветује Клачар.
Тим пре, додаје даље он, што неки од разлога који важе као спорни за неуједињење на београдским изборима, на парламентарним изборима као такви не постоје.
Међутим, шта ће са друге стране опозиција заиста урадити, не можемо у овом моменту знати, сумња Клачар, имајући у виду да су у прошлости врло често доносили лоше одлуке кад је реч о заједничком наступу на изборима.
„Но, у овом моменту сам убеђен да би у случају ванредних парламентарних избора већина политичких фактора покушала да направи неку врсту уједињења, јер не видим други начин да из тих избора изађу, условно речено, са главом изнад воде“, тврди Клачар.
Велика опозициона коалиција, или се чини да је велика, Ђилас–Јанковић–Јеремић, према Пановићевом мишљењу, није успела да изгради мрежу по Србији, док Демократска странка добија на квалитету у том случају.
„Међутим, било би глупо поново очекивати да се сад још и Јеремић и Ђилас наклате на инфраструктуру ДС-а. Могли би, али да ту ДС буде ипак буде главни играч, да он даје ноте. Ту би вероватно можда био другачији биланс у скупштини, могућа би била нека врста ’ченџирања‘, али је то вероватно на Вучићу да процени шта му је елегантније — да ли да има овакву структуру опозиције или можда да има неку другу“, резонује Пановић.
Вероватно би, после тих могућих ванредних парламентарних избора, хипотетички добио Јанковића, Јеремића, и Ђиласа у парламенту, резонује Пановић, а процена је да ли је то боље од садашње структуре Обрадовић, Радуловић, Живковић. А Радуловић би тешко прошао сам цензус на републици.
„Сигурно је једино да не могу сви ови из опозиције поново ући у парламент. Не на овај начин, а могу у смислу друге реконфигурације коалиционе, али појединачно да се сви спакују, то је већ тешко“, закључује Пановић.
