Брајан Хојт Ји ипак амбасадор?

© AP Photo / Visar KryeziuХојт Ји
Хојт Ји - Sputnik Србија
Пратите насTelegramOdyssey
Брајан Хојт Ји је припадник оне категорије људи у америчкој администрацији који су урадили све што су могли да присиле нову администрацију да настави спољну политику бивших америчких председника на Балкану, а која није била наклоњена Србима.

Чињеница да Брајан Хојт Ји није одмах после оставке на функцију коју је обављао у Стејт департменту именован на место амбасадора већ да је нераспоређен, на неки начин говори о томе да је он кажњен због политике коју је спроводио на Балкану, а која није политика председника Америке, каже за Спутњик Обрад Кесић, политички консултант из Вашингтона.

Брајан Хојт Ји - Sputnik Србија
Пад „моћног државника“: Хојт Ји персона нон грата и у – Вашингтону

Кесић објашњава да постоји могућност да Ји ипак добије амбасадорско место и на тај начин спаси своју каријеру, јер ужива велику подршку Конгреса који у спољној политици има другачије ставове од америчког председника.

Може ли Брајан Хојт Ји да сноси последице зато што је спроводио политику која није у складу са спољном политиком америчког председника?

„Уколико буде добио амбасадорско место, по мојим сазнањима, то ће бити или место у Атини или негде у Азији. Место у Атини је једно од средње атрактивних места за америчке дипломате, али ту није до краја јасна ситуација. Ако се то не деси, мораће да тражи посао ван државних институција. Међутим, треба имати у виду да се Ји понашао на Балкану онако како су му државе-домаћини дозвољавале јер он у хијерархији америчке администрације није имао тако јаку функцију како је себе представљао. С друге стране, он је водио спољну политику бивших администрација Брака Обаме и Џорџа Буша, која је била усмерена против Србије и Републике Српске, дакле једнострану, а то није политика коју је најавио Доналд Трамп“, каже Кесић.

Објашњавајући како је могуће да је Ји годину дана на Балкану спроводио политику која није званична политика Америке, Кесић каже следеће:

„Трамп је још на инаугурацији наговестио нови правац спољне политике, али, нажалост, у великој мери људи који су се налазили у америчкој администрацији нису били спремни да то прихвате, а посебно они у Стејт департменту. Они су радили све што су могли да саботирају тај преокрет у спољној политици. Ји је, по мом мишљењу, припадник оне категорије људи који су урадили све што су могли да присиле нову администрацију да настави спољну политику бивших америчких председника. Дакле, он је директно радио на томе и на сваки начин покушавао да наметне агенду која је била потпуно су складу са претходним администрацијама“, објашњава Кесић.

Брда у заставма САД, НАТО и Русија и грб Србије - Sputnik Србија
Или – или: Шта би било да се Чепурин понашао према Србији као Хојт Ји?

Наш саговорник каже да је од самог почетка било јасно да Јију то успева јер је на Балкану третиран као виски званичник, што он по својој функцији није био. Он је био средњи ниво функционера У Стејт департменту и никада није био у редовима високих функционера у америчком администрацији, али на Балкану је имао третман као да је био заменик министра иностраних послова Америке. Зашто је то тако, Кесић је објаснио веома једноставно.

„Врло је просто. Док црно на бело не приме да се мења спољна политика, они (амерички чиновници ван Америке) и даље настављају да спроводе ону спољну политику коју је дефинисала претходан администрација. Дакле, није Ји једини који се држи жеље и циља да се ствари не промене у америчкој спољној политици и који се за то боре“, наглашава наш саговорник.

У том контексту можемо рећи да је он део неке опозиције унутар америчке администрације, која се на Балкану назива „дубока држава“. То је, наглашава Кесић, државна администрација која у једном делу пружа отпор америчком председнику и која га види као непријатеља.

Прошле године у јуну Брајан Хојт Ји имао је прилику да у америчком Сенату на јавној расправи чија је тема била — „Југоисточна Европа: јачање демократије и борба против малигног иностраног утицаја“, изнесе своје утиске о Балкану.

Ову дебату отворио је републикански сенатор Рон Џонсон из државе Висконсин, који је и председавајући Спољнополитичког пододбора Сената за Европу и регионалну безбедносну сарадњу, а Ји је у том свом обраћању изнео мишљење о неколико ствари које нам заправо говоре шта је то што је Јија највише занимало на Балкану. Сада већ бивши службеник Стејт департмента, пред америчким сенаторима изнео је своју оцену да се Балкан суочава са најозбиљнијим изазовима од деведесетих година, уз опаску да ако Америка не одговори на те изазове адекватно, они могу негативно да утичу не само на Балкан, већ и на Европу и Америку. Две ставке је Ји издвојио као главне: системска корупцију унутар региона, малигни страни утицај на регион, пре свих утицај Русије. На треће место је ставио чињеницу да је на ратиштима у Сирији тренутно 750 до 950 бораца из Босне и Херцеговине, Албаније, са Косова и из Македоније и да је Балкан и даље у фокусу Исламске државе када је регрутација бораца у питању, иако је број оних који одлазе на та ратишта у опадању.

Хојт Ји - Sputnik Србија
Хојт Ји заборавио да израчуна: Kолика је штета од америчког разарања Србије

Ако се питате зашто нема више америчких инвестиција на Балкану, одговор треба тражити у ономе што је изјавио пред америчким сенаторима:

„Стандарди и услови за стране инвестиције у земљама Балкана још увек нису такви да Стејт департмент може да их промовише у Америци, али циљ Стејт департмента је да у наредном периоду настави да ради на успостављању услова за боље пословање страних фирми који подразумевају, између осталог, владавину права и независно судство. Одређене инвестиције из Америке стигле су у Србију и Босну и Херцеговину, али ту се ради о веома ’храбрим фирмама‘ које су склоне ризицима, које пословање на Балкану носи“, рекао је Брајан Хојт Ји.

Неке од присутних сенатора на овом панелу занимало је и Јијово мишљење о Руском хуманитарном центру у Нишу и да ли се ту заиста ради о хуманитарној, или је реч о војној бази. Брајан Хојт Ји је на ово питање америчких конгресмена, одговорио:

„Забринут сам када је у питању ’такозвани хуманитарни центар, али не због онога што тај центар представља сада, већ шта он може постати уколико добије специјални дипломатски статус‘. Русија нема ’чисте‘ намере када је овај центар у питању, који се налази веома близу административне линије са Косовом, где САД и даље има својих 600 војника у склопу Кфора“, истакао је он.

Помоћник државног секретара САД Брајан Хојт Ји - Sputnik Србија
Опет он: Хојт Ји поново уцењује

Осим Србије Ји се бавио и Македонијом и Црном Гором, али и Републиком Српском и њеним председником Милорадом Додиком. У том контексту, Ји је на питање једне сенаторке — да ли мисли да постоји неко ко охрабрује председника Милорада Додика да буде „одлучнији у својој намери да осамостали Републику Српску“, одговорио да је Русија та која, по његовом мишљењу, најснажније охрабрује председника Додика.

На крају ове панел-расправе поменут је и Трампов предлог буџета који значајно смањује финансијска средства којима би Стејт департмент располагао на Балкану. Изнет је став да од буџета увелико зависе и будући однос Америке према Балкану, јер би споменутим смањењем опао и амерички утицај.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала