Немачки „чврст загрљај“: Како ће га осетити Балкан, а како Русија

© AP Photo / Markus SćreiberНемачки парламент
Немачки парламент - Sputnik Србија
Пратите нас
Вишемесечна парламентарна криза у Немачкој окончана је договором о коалиционом уговору између Хришћанске-демократске уније Ангеле Меркел и Социјалдемократске партије Мартина Шулца, који представља основу будуће немачке владе.

Мирослав Стојановић, некадашњи дописник Политике из Немачке, за Спутњик каже да су социјалдемократе у преговорима о новој влади боље прошле јер добијају шест од 14 министарстава, а међу њима и два најважнија — финансије и дипломатију.

„Ресор спољних послова је увек атрактиван, а онај ко је на његовом челу увек је на врху листе популарности. Странка Ангеле Меркел са друге стране добија место канцелара и пет министарстава, па ова подела која иде у прилог социјалдемократама вероватно је направљена из тактичких разлога. Меркелова је морала да попусти да би спасила своју владу и свој мандат, а једина препрека која је преостала на путу ка њеном четвртом мандату је плебисцитарно изјашњавање чланства Социјалдемократске партије, који треба да аминују тај споразум. То би требало да се догоди негде почетком марта, а ако они прихвате овај споразум, што по свему судећи хоће, онда би могла да се формира влада. Због тога је вероватно Меркелова уступила нека од важнијих министарстава социјалдемократама, како би они лакше могли да овај договор продају свом чланству, с обзиром на то да у тој партији влада велики отпор према новој владајућој коалицији са Меркеловом“, каже Стојановић.

Рајхстаг, седиште Бундестага, Немачка - Sputnik Србија
Немачка схватила: Узалудни су покушаји да се Русија баци на колена

Он подсећа да је ово трећа такозвана „велика коалиција“, а да социјалдемократе досад никада нису добро пролазиле у њеном „чврстом загрљају“.

„Њихова популарност је пала и они се сада крећу негде око двадесет процената, што су најнижи резултати које бележи ова иначе врло достојанствена, традиционално и историјски важна и јака партија. Међутим, стабилна влада је потребна како Немачкој, тако и Европи, а Меркелова са социјалдемократама има добро искуство. Они су веома поуздан партнер, имају квалификован кадар и она са њима никада није имала никаквих проблема. Иако је било доста спорења око министарских позиција, Меркелова се нашла у ситуацији да мора прихватити све што социјалдемократе траже, јер другог избора није било. Преостале су биле могућности мањинске владе, што је било још ризичније, а трећа варијанта била је да се иде на ванредне изборе, што би продужило парламентарну агонију, а што она није желела“, објашњава Стојановић.

Према његовим речима, лидер немачких социјалдемократа Мартин Шулц ће, по свој прилици, напустити место шефа партије како би се посветио позицији шефа дипломатије. Стојановић, међутим, не очекује да ће се спољна политика Немачке мењати.

„Он ће акценат ставити на Европу и на већи ангажман Немачке у Унији. Такође, неће бити никаквих посебних промена ни када је реч о Балкану, поготово јер Меркелова остаје канцеларка, а она има посебан однос према Балкану, рачунајући ону такозвану ’Берлинску иницијативу‘, на чему ће она и даље инсистирати. У коначном збиру, она ипак има последњу реч, чак и у спољној политици, иако је министар спољних послова у Немачкој доста аутономан“, оцењује Стојановић.

Нека већа изненађења од нове владе у Берлину не очекује ни Александар Камкин, виши научни сарадник Центра за германистику у оквиру Института Европе Руске академије наука. На питање да ли се може очекивати промена става у односу на санкције уведене Руској Федерацији, Камкин каже да разматрање овог питања не значи и спровођење одлуке.

Гасовод Северни ток-2 - Sputnik Србија
Немачка одобрила изградњу „Северног тока 2“ у својим водама

„Ипак, верујем да ће нова влада покренути озбиљну расправу тим поводом, јер је у последњих неколико месеци Немачка неколико пута показала да не прихвата америчку стратегију која предвиђа јачање санкционог притиска. О томе је говорио министар Зигмар Габријел, као и представници немачког бизниса. Наравно да коначна одлука о укидању санкција не зависи од Немачке, већ од Брисела, али не искључујем да ће нова влада покренути иницијативу за укидање барем дела санкција, које се односе, на пример, на ’Северни ток 2‘, јер је то у интересу немачке привреде“, каже Камкин.

Владимир Брутер, експерт Међународног института хуманитарно-политичких студија у Москви, не мисли да су реалне спекулације да би санкције Русији могле бити укинуте.

„Мислим да нова влада неће направити ниједан корак у том правцу, јер је јасно да би услов за укидање санкција било нешто што Русија не може да прихвати из принципијелних разлога. Да је Немачка хтела да укине антируске санкције, она би то урадила у року од 24 сата, а већина земаља ЕУ би следила њен пример. Тако да ове гласине немају везе са реалношћу. Док Запад не призна своју одговорност за оно што се десило у Украјини, нема напретка по питању рестриктивних мера“, закључује Брутер за Спутњик. 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала