У тексту под насловом „Анексија Крима: четири године касније“, објављеном на порталу британске владе, Џонсон позива да се не укидају санкције уведене Москви „док год су кримске територије под контролом Кремља, као и док год не буде поштован Мински споразум“.
„Веома нам је жао што се у чланку не говори о четвртој годишњици државног преврата у Кијеву који је подржао Запад у целини, а посебно Велика Британија, и током којег је грубо нарушен не само Устав Украјине него и договор председника Јануковича с опозицијом, уз посредовање Немачке, Француске и Пољске“, наведено је у саопштењу.
Поводом тврдње Џонсона, изнете у чланку, о томе да је референдум на Криму био фиктиван, дипломате су одговориле: „Дозволите да вас подсетимо да је право народа на самоопредељење утврђено Повељом Уједињених нација, Међународном пакту о цивилним и политичким правима из 1966. године, као и у Декларацији о принципима међународног права 1970. године“.
Амбасада је у коментару нагласила да је слободно исказивање народне воље основни критеријум демократског процеса. „Што се тиче британског искуства, ’брегзит‘, Фокландска острва, Гибралтар или Шкотска веома су илустративни“, наглашено је у саопштењу.
Британски министар је, такође, навео да је уједињење Крима с Русијом „прва насилна промена граница од 1945. године“. „Мислимо да српски народ има друго мишљење о овоме. Године 1999. 78 дана бомбардовања територије Југославије практично је уништило њу као државу, насилно (без икаквог референдума) одвојивши Косово од Србије“, навеле су дипломате.
Џонсон у свом тексту оптужује Русију и да је нарушила обавезе у вези с поштовањем украјинских граница, утврђених Будимпештанским меморандумом 1994. године.
„Као прво, губитак територијалне целовитости Украјине је резултат унутрашњих процеса и демократске одлуке житеља Крима… Као друго, у Будимпешти је Украјина обећала да ће се борити против агресивног национализма и шовинизма. То обећање је, очигледно, било нарушено и, узгред, нисмо видели посебну реакцију Велике Британије, која је један од гараната Будимпештанског меморандума“, наведено је у саопштењу Амбасаде.
У закључку шеф британске дипломатије помиње „прогон кримских Татара“. „Пошто Министарству иностраних послова Велике Британије нису биле довољне четири године да би се упознало с неким чињеницама у вези с овим питањем, принуђени смо да попунимо празнине. Тако, данас је на Криму језик кримских Татара, уз руски и украјински признат као званични“, наведено је у саопштењу.
Амбасада потом наводи статистичке податке који сведоче о томе да су кримски Татари укључени у политички, економски, културни и религиозни живот полуострва.
Руске дипломате су, такође, подсетиле Џонсона да су учесници у Минском споразуму Кијев, Доњецк и Луганск и да су управо они одговорни за испуњавање одредби тог документа.
„Верујемо да ће британске власти најзад променити однос према ономе што се догађа у Украјини. У противном, сталне оптужбе на рачун Русије и даље ће подстицати Кијев да води политику која је проверено осуђена на пропаст“, нагласиле су руске дипломате.