Шпановићева је на тај начин у дворани спојила европско (Београд 2017) и светско злато, једино које јој је недостајало после сребра (Портланд 2016) и бронзе (Сопот 2014). То је уједно и највећи успех у историји српске атлетике.
У прве две серије у Бирмингему скочила је 6,89 и 6,74 метара, у трећој је преступила, у четвртој је остварила најбољи резултат у свету ове године 6,96, после чега није морала ни да наступи у последње две серије.
Шпановићева је доминантно дошла до крова света, наследивши Американку Бритни Рис која је друга завршила, а трећа је била Немица Состин Могенара.
Танјуг
