Руски патријарх Кирил служио је у недељу поводом 140. годишњице ослобођења Бугарске од јарма турског ропства литургију у Саборном храму Александра Невског. Величанствени храм који је живописао и знаменити руски сликар и архитекта Виктор Васнецов, подигнут је у знак сећања на руску војску која је Балкану подарила независност после победе над Османским царством 1878. године, преноси „Комсомољска правда“.
„Русија је једина устала, занемарујући своју добробит и евентуалну политичку корист коју би јој немешање у конфликт донело. Овде су крв пролиле десетине хиљада руских војника“, рекао је патријарх Кирил обраћајући се житељима Софије који су дошли на службу.
Пред повратак у Москву догодио се мањи конфликт, односно, било је то први пут да руски патријарх приликом посете некој страној земљи јавно изрази своје негодовање њеном председнику.
Испоставило се да бугарски председник Румен Радев на паради није изразио захвалност за национално ослобођење јединственој руској војсци, него бројним народима који су улазили у њен састав: Румунима, Украјинцима, Белорусима, Финцима, Пољацима, Летонцима и другима. Како истичу руски сународници, таквим формулацијама се тамо барата већ много година уназад.
„Русија се није освртала на Европу. Руковођена својом љубављу, ослабљена и без икакве политичке подршке у свету, започела је борбу. То је велики пример за то како духовна и културна солидарност може да превагне над политичким прагматизмом“, рекао је патријарх.
„Не ни Пољска, ни Литванија, него Русија! Тешко ми је било да слушам то позивање на учешће других земаља у ослобађању. Ни пољски, ни литвански сејм нису донели одлуку о започињању рата против Османске империје“, рекао је патријарх изражавајући наду да ће медији пренети његово разочарање због нетачне интерпретације историје.
„Ми смо за историјску истину, господине председниче. Ми смо је извојевали својом крвљу и управо зато је недопустиво потезање било каквих политичких или прагматичних разлога како би се истина прећуткивала и наопако интерпретирала“, рекао је револтирани патријарх у оштром обраћању председнику Радеву, напомињући да ће о свом двојаком осећању после прославе отворено говорити целом свету.
На покушај бугарског председника да објасни да је имао у виду народе који су улазили у састав руске војске, патријарх је овако одговорио:
„Име Александра Другог није поменуто, зато су поменуте друге земље. Испало је да је фински пук дворске гарде учествовао у ослободилачкој борби. То је, међутим, био пук руске гарде, стациониран у Финској. Баш као и пукови стационирани у Пољској. У историји Пољске и Финске нема те странице. Она је крвавим словима исписана само у историји Русије. Веома бих волео да се та политичка филозофија историје више не користи у Бугарској. Нема те политичке коректности којом би се могла оправдавати лажна историјска интерпретација“.
„На Шипки (превој на Старој планини на коме су се против Турака херојски борили руска војска и бугарски добровољци), схватио сам да без обзира на политику коју води државна власт бугарски народ гаји велику захвалност према нама. Тамо нисмо видели ни финске, ни пољске, ни румунске заставе, већ само заставе Русије и Бугарске“, рекао је поглавар Руске православне цркве.
