Наталија Мантурова поздравила је учеснике треће по реду годишње конференције и подсетила да је обичан, природан цвет лепши него савршено направљен вештачки. Исто важи и за људско лице, истакла је домаћица овог скупа и додала:
„Разноврсност народа који живе на територији Руске Федерације чине да пластични хирурзи морају да знају да приступе сваком случају понаособ. Представе о лепоти се агресивно преносе путем медија и жене почињу идентично да се облаче и шминкају. На крају, многе жене користе услуге пластичних хирурга како би све имале идентичан узак нос, високе јагодице. Испада да представници различитих раса теже истим идеалима лепоте, али онда често испадају лоше комбинације.“
Мантурова, шефица Катедре пластичне и реконструктивне хирургије на Руском националном истраживачком медицинском универзитету „Пирогов“, навела је пример када то естетска хирургија не би требало да се примењује.
„Замислите само чувене француске глумце Жан Пол Белмонда и Жерарда Депардјеа са танким и ’савршеним‘ носевима. То би било готово смешно! Њихова допадљивост је у том робусном изгледу, то је њихова харизма, оно по чему су препознатљиви.“
Како други људи доживљавају нашу лепоту много чешће зависи од онога како се ми изнутра осећамо, сматра Мантурова.
Због све чешће злоупотребе императива лепоте до које долази у пластичној хирургији, Мантурова је инсистирала да се њеним студентима уведе нови предмет. Однедавно на специјалистичким студијама пластичне хирургије на Руском националном истраживачком медицинском универзитету будући хирурзи изучавају естетику и анатомију, где између осталог уче о пропорцијама, баш као и вајари и сликари.
Лепота је пут до слободе
Предавања будућим пластичним хирурзима је осмислио тим Државног музеја лепих уметности „Пушкин“. На конференцији се окупљенима обратила Сурија Хаширова, шефица Одељења образовних програма музеја, говорећи о томе како су организовали предавања будућим стручњацима у области реконструктивне и пластичне хирургије.
„То је у почетку било по принципу ’учили смо на грешкама‘, јер не постоји сличан курс уметности за студенте медицине. Ми смо га сами осмислили. Предавања држе врсни руски вајари, сликари, па чак и архитекте и наравно историчари уметности. Подсетићу да је лепота одувек заиста била један од важних фактора успона на друштвеној лествици“, истакла је Хаширова.
Императив младости
„У Француској је истраживање на узорку од 1.000 жена, узраста од 25 до 75 година, показало да се жене увек осећају много млађе него што заиста јесу. Често их зато одраз у огледалу разочара, јер друштво је немилосрдно са својим естетским захтевима и инсистирањем на ’вечној младости‘“, истакла је Алиса Шарова, шефица Одељења „Козметологија“ на Руском националном истраживачком медицинском универзитету „Пирогов“, додајући да све старији људи, и то не само жене, постају пацијенти пластичних хирурга.
„Лепо изгледати више се не посматра као луксуз, већ је то данас више показатељ да особа брине о себи“, додала је Шарова.
Фотодинамичка терапија спас код рана које не могу да зарасту
Од времена када се светао тен сматрао одликом аристократског порекла, па до почетка и још више краја 20. века, када је сунчање постало пожељно, много тога се променило и у медицини и у трендовима.
„Што се сунчања тиче, у време СССР-а деца су у вртићима ишла на колективно излагање ултраљубичастом светлу које је имитирало сунчеве зраке. Идеја је била да се вештачки замени сунчање и ојача имунитет током дугих руских зима“, објаснила је порекло фототерапије Наталија Индилова, дерматолог и козметолог.
Данас се у Русији примењује фотодинамичка терапија за подмлађивање и лечење различитих обољења коже. Примењују се неинвазивни ласери, као и лечење хлорофилом. Интересантно је, каже Индилова, да хлорофил и хемоглобин имају идентичне хемијске формуле, као близанци. Научници нису још до краја објаснили тај феномен, али верују да „ту има нешто“.
На руским клиникама се помоћу фотодинамичке терапије успешно лече акне, а примена те методе доводи до смањења упала, поспешују се регенеративни процеси уз изузетно брзе, а дуготрајне резултате. Та метода није само значајна у естетској хирургији, већ се показала као пресудна у случајевима када рана због других нарушених метаболичких процеса не може да зарасте.
Када реконструктивна и онко хирургија раде руку под руку
Олесја Старцева, професорка на Катедри за пластичну хирургију Првог московског државног медицинског универзитета, говорила је о врло озбиљном питању — споју реконструктивне хирургије и онкологије.
„Велики део терета живота се сваљује на женска плећа. Једна од последица стреса нажалост је и појава рака дојке. У лечењу се трудимо да колико год можемо помогнемо жени да очува дојку и то уз помоћ природног ткива, да без импланта надоместимо део који је услед појаве тумора одстрањен.“
Старцева је држала фото-презентацију како руски хирурзи решавају та питања.
„Са једне стране, када жена болује од тако тешке болести, многи онколози сматрају да ту говора нема и уклањају све ’за сваки случај‘. Ипак, уз веру да ће пацијенткиња оздравити и вратити се свом редовном животу лекари који се баве реконструктивном хирургијом све да на природан начин буде сачувано све што се сачувати дâ, јер су ипак груди важан део тела и самим тиме живота сваке жене“, закључила је професорка реконструктивне хирургије.
