Војна парада у Вашингтону, вредна 30 милиона долара, најављена је за 11. новембар ове године, што је не само амерички Дан ветерана, већ и дан када се навршава тачно 100 година откако је склопљено примирје којим је окончан Први светски рат, а он је посејао семе многих глобалних потреса који су се отада десили, указује портал у свом европском издању.
Премда ни председник ни Пентагон нису истакли историјски значај датума одржавања параде, коинциденција није прошла незапажено у федералној комисији, која пет година покушава да пробуди свест јавности о катаклизмичном сукобу који је срушио империје, увео хемијски рат, исцртао границе модерног Блиског истока и потпомогао развој совјетске Русије, наводи се у анализи.
„Парада представља сјајну прилику за нас“, каже потпредседник Комисије америчког Конгреса за стогодишњицу Првог светског рата, Едвин Фаунтин, додајући да је Комисија предложила министру одбране и Белој кући да тематски фокус параде буде управо — стогодишњица примирја.
Засада је Пентагон саопштио само да ће парада бити одржана у Вашингтону у част ветерана свих војних родова који су се борили у свим америчким ратовима.
Ипак, Фаунтин изражава наду да ће тајмингом предвиђеним за параду бити указана посебна част Американцима који су се жртвовали у Првом светском рату, укључујући око 117.000 погинулих и још 204.000 рањених.
Он указује да би публицитет који прати овај догађај могао да се искористи како би се бацило светло на неке трајне лекције — укључујући поуку да регионални спорови лако могу да ескалирају у глобалне.
„Како да научимо лекције из Првог светског рата? Када погледате Украјину или Сирију, питате се да ли би ти регионални конфликти могли да ескалирају. Можете видети како би сукоб између снага које подржавају различите стране могао да ескалира и увуче нас у рат на исти начин као што смо били увучени и у Први светски рат“, упозорава Фаунтин.
Професор са Калифорнијског универзитета Адам Хохшилд слаже се да пажња јавности коју парада привлачи пружа јединствену прилику да се подсети на рат који у свести Американаца није ни изблиза толико урезан кроз филмове и књиге колико су то други сукоби.
„Ако је икада постојао рат који није требало да се догоди, то је био Први светски рат. Он је свет учинио горим, у сваком могућем смислу. Немогуће је замислити Други светски рат без првог, без тог огромног наслеђа огорчења и гнева“, истиче Хохшилд, иначе аутор књиге под насловом „За крај свих ратова: Прича о лојалности и побуни, 1914–1918“.
Већина историчара је мишљења да је Велики рат био сасвим непотребан и да се апсолутно могао избећи, примећује Политико.
„Шест недеља пре него што су испаљени први пуцњи крајем јула 1914, у Европи је владао мир. Британија и Немачка су тада биле највећи трговински партнери. Нико није могао ни да претпостави, уз ретке изузетке, какав ће стравичан период наступити. Грешка коју су сви направили 1914. била је што је свака земља била убеђена да ће рат кратко трајати и да ће баш она победити“, каже Хохшилд.
Такву атмосферу, наводи, види и данас и пита се да ли су Трамп и севернокорејски лидер Ким Џонг Ун, док размењују увреде, свесни страхота које би им нуклеарни рат донео.
О занемаривању Првог светског рата у САД говори и истраживач Националне архиве Мичел Јокелсон, који каже да су САД „једини учесник тог рата који нема званичну историју о томе“, а један од разлога за то је, објашњава овај експерт, што су и сами ветерани тај рат желели да забораве јер је „ратовање на западном фронту за њих било ужасно искуство“.
Многи, међутим, верују да узроци Великог рата имају језивих сличности са данашњим „играма глобалних сила“ у регионима од Источне Европе до Северне Кореје и Јужног кинеског мора.
„Постоје сличности на које морамо обратити пажњу“, упозорава и бивши министар одбране и директор ЦИА Леон Панета, иначе специјални саветник Комисије за стогодишњицу Првог светског рата.
Како је објаснио, Французи, Британци, Немци — сви су у у време избијања Првог светскoг рата настојали да прошире своје империје.
„Ако погледате шта се данас дешава, и данас имамо читаву групу челника који теже да оформе империје широм света, и очито покушавају да учврсте власт у својим земљама на начине који им шире утицај“, указује Панета.
Правећи поређење, он упозорава да је у време Великог рата вођена трка у наоружању огромних размера између Британије и Немачке, али и других земаља, док је и данас, указује, у току таква трка с Русијом.
„Кина учвршћује власт над Јужним кинеским морем, док Русија настоји да прошири свој утицај над бившим совјетским републикама, почев од Украјине. За то време, Иран покушава да сопствени утицај учврсти на Блиском истоку. Дакле, и данас постоји растући милитаризам“, истиче Панета.
Либи О’Конел са Института Смитсонијан, члан Комисије за стогодишњицу Првог светског рата, види још једну алармантну сличност између периода када је тај рат избио и данашњице, упозоравајући на „слом дипломатије“, а Панета дели њено мишљење.
Парада на Дан ветерана је, закључује Панета, „прилика да се амерички народ подсети шта је Први светски рат био и да се из тога извуку поуке за садашњост“.
Иначе, Трамп је одлуку о одржавању војне параде у Вашингтону донео након што је присуствовао војној паради поводом француског националног празника, 14. јула прошле године, када је изјавио да ће САД морати да покушају да надмаше Французе.
У Меморандуму који је Пентагон објавио 10. марта, стоји да је парада планирана за Дан ветерана, 11. новембра, а да ће се на паради појавити само возила са точковима, односно неће бити тенкова, како би се „максимално умањила штета по локалну инфраструктуру“.
Иако тенкова неће бити, на крају војне параде појавиће се велики број авиона, укључујући и старе.
Танјуг
