Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Док се Грци и Македонци свађају око имена, побеђује трећи сусед

CC0 / Pixabay / Споменик Гоца Делчева у Скопљу, Македонија
Споменик Гоца Делчева у Скопљу, Македонија - Sputnik Србија
Пратите нас
Грчка страна неће прихватити ниједан предлог новог имена за Македонију, које садржи ту именицу или придев „македонски“. Термин „Илинданска Македонија“ наизглед је прихватљив македонским грађанима, али иза њега се крије план Софије за бугаризацију Македонаца.

Илиндански устанак из 1903. највећи је и најважнији догађај који је дефинисао национални идентитет Македонаца. Данас, 115 година од тог догађаја, у преговорима Македоније и Грчке о имену некадашње најјужније југословенске републике, као једно од решења појавило се и име „Република Илиндаанска Македонија“.

Међутим, историчар Чедомир Антић каже да грчка страна неће прихватити ниједно решење које садржи именицу „Македонија“ или придев „македонски“.

Скопље - Sputnik Србија
Нови предлог за име — Република Илинденска Македонија?

„Мислим да је то понижавање народа у Македонији. Свако има право да се зове како жели и то што ЕУ не дâ да добију то име, говори колико је то лоша организација, колико је културофобична, империјална у суштини. Са једне стране, македонски национализам је један неиспуњен и нездрави национализам, формиран од стране комуниста. На другој страни имамо Грке, са такође екстремним национализмом, који у модерно време нема упоришта на који се позивају. Они се позивају на народ са којим немају више никакве везе, толико је давно живео. И сада је читава ЕУ талац тога, шиканирају те људе и помажу најмрачније политичаре међу њима. Зашто?“, пита се Антић.

Према његовом мишљењу, за решење македонско-грчког спора постоје две могућности. Прва је да Грчка потпуно економски пропадне, па да дозволи да се Македонија зове тако како се зове, а друга је да Македонци прихвате неко сасвим ново име.

Нови предлог имена за Македонију у складу је са такозваном „Софијском платформом“, односно са пробугарском политиком садашњег македонског премијера Зорана Заева, сматра аналитичар београдског Института за европске студије Стеван Гајић. Годишњица Илинданског устанка слави се и у Македонији и у Бугарској као национални празник, а сам устанак био је део пробугарских устанака на Балкану, оцењује он.

Атина - Sputnik Србија
Грчка: Још смо далеко од решења спора са Македонијом

„Оно што се дешава је да је то име које би одговарало Бугарској јер би то био корак ближе ка ономе шта они желе, а то је усисавање Македоније, барем словенског дела, у бугарску нацију, дакле ребугаризација. Притом, то се не коси са интересима НАТО-а, који такође жели да по сваку цену усиса Македонију, а  да ли ће се после десити федерализација, то је већ друго питање. Ово видим као наставак агресивне бугарске политике бугаризације словенског становништва у Македонији“, каже Гајић.

Име „Илинданска Македонија“ може се лако продати грађанима Македоније, додаје Гајић, а Зоран Заев уз помоћ тога лако може да испадне „велики Македонац“.

Суштина је, међутим, да се ради о бугаризацији и истовременој натоизацији Македоније.

Овакав предлог имена није прихватљив за Грчку, а највећи проблем за грчког премијера Алексиса Ципраса је црква, која је била организатор протеста у Атини и Солуну, иако грчки премијер, каже Гајић, иде у корак са плановима НАТО-а за северног суседа. 

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала