Одбијање ЕУ да отвори приступне преговоре са Албанијом није само наљутило албанског премијера Едија Раму, него и читав албански корпус у региону.
Албански медији из региона преносе уједначене реакције на вест са којом се Рама вратио са Самита ЕУ и Западног Балкана одржаног у Софији, постављајући исто питање: зашто Албанци нису подобни за ЕУ? Има, додуше, и оних који криве лично Раму за то, сматрајући да ЕУ не жели Раму, а не саме Албанце.
Највећа опозициона странка у Албанији већ је за суботу најавила протесте против Раме, али и ЕУ, а ондашњи аналитичари потез Европе тумаче као став да „албанско национално тело не желе да виде у својим редовима, јер се плаше да у своје окриље прихвате најмногољуднију нацију на Балкану“.
Иако је сам Рама после првобитне реакције спустио лопту и рекао да ће наставити да разговара са ЕУ, остатак албанских политичара, пре свега из окружења Албаније, то нису лако преболели, јер отварање европских врата матичној држави, отвара врата и њима њиховим политичким аспирацијама.
У албанским медијима су се спорадично појавиле и најаве да би лако могло да се деси да у свим областима где живе Албанци буду одржани масовни протести против ЕУ, што би, како оцењују њихови аналитичари, „због нагомиланог беса“ могло да прерасте у нешто много озбиљније.
Да ли Албанци, било уз благослов Раме или његових противника, могу да се „освете“ ЕУ и куда би могао да нас одведе велики „албански бунт“, ако би до њега дошло, како се спекулише по медијима на албанском? Да ли део тог бунта може бити уједињење Албаније и Косова, али ван ЕУ, као што је Рама својевремено предлагао?
Демо Бериша, председник удружења Матица Албанаца из Новог Сада, каже да није сигуран да у овом тренутку постоји таква политичка снага која би изазвала било какав бунт, или такве протесте у албанском телу.
„Међутим, сигурно је да се ради од дискриминацији једне нације која живи на европским просторима. Моје мишљење је да не може доћи до неких екстремних потеза по Европу, али да ће незадовољство имати последице, у смислу да ће доћи до одређених поремећаја пре свега у Албанији“, каже Бериша.
Он додаје да косовски проблем може да подгреје постојеће турбуленције у Албанији, али напомиње и да је и другим земљама у окружењу из Софије послата слична порука као и Тирани што се тиче евроинтеграција. Према Беришином мишљењу, то значи да све о чему се сада спекулише више има пропагандну сврху, а не стварну намеру.
Политиколог др Јелена Вукоичић подсећа да ствари у својим рукама држи Америка, а не албански политички корпус на Балкану.
„Албанске политичке елите стално користе ту политику претњи, уцена и притисака, а помињу стварање ’велике Албаније‘. Ми смо више пута од самог Раме чули да ће се ујединити са Косовом, ако не у ЕУ, онда ван ње. Међутим, Албанци имају свест о томе да су све што су добили добили захваљујући Американцима, што значи да морају и да их слушају. Другим речима, нема албанске снаге на Балкану, већ је то америчка песница, коју они користе за обрачун са другим силама, али за своје сврхе. Зато мислим да Албанци не би смели да крену самостално у неку авантуру. Претње и умерени протести су једно, али великоалбанска авантура, без зеленог светла из Америке, у овом тренутку мислим да не може да се деси“, верује наша саговорница.
Она наглашава да су Албанци на Балкану, због односа који према њима имају Американци, генерално навикли да углавном добијају разне политичке повластице. Овога пута су незадовољни јер су очекивали много више. Вукоичићева истиче и да је албанска нација најмлађа, али и да живи у најнеразвијенијим подручјима на Балкану, као и да имају највећу стопу незапослености. Управо то економско незадовољство, које тамо влада, наводи она, јесте и разлог за сва друга незадовољства, али и потезе који могу да се десе у будућности.
„Ако ова ситуација са ервоинтеграцијама, а без економске перспективе у којима Албанци егзистирају, буде настављена у наредним годинама, онда је велико питање до чега то може да доведе. Јер они живе на више територија и држава ван Албаније, а нису успели да развију ни друштво ни услове живота за младу популацију. Американци нису, бар до сада, остварили обећано и то може да створи основе да у неком тренутку уђу у авантуру стварања ’велике Албаније“, напомиње Вукоичићева.
Наша саговорница каже да у неким тренуцима има утисак да Европа, иако стално говори да нема промена граница на Балкану, у ствари чека да Балкан сам реши то питање.
