Андрићград: Отворено одељење за српски језик

© Sputnik / Александар МилачићСпоменик Иву Андрићу
Споменик Иву Андрићу - Sputnik Србија
Пратите нас
Одељење за српски језик при Андрићевом институту у Андрићграду треба да буде једна од најзначајнијих, ако не и најзначајнија научна институција за проучавање српског језика у Србији и Републици Српској, и то по свом научном деловању и резултатима који из тог деловања проистекну, нагласио је руководилац овог одељења Милош Ковачевић.
Матија Бећковић гост Спутњика на овогодишњем 61. Београдском сајму књига - Sputnik Србија
Бећковић: Ћирилица је свето писмо – чим су је сви окупатори забрањивали

Нагласивши да су вишеструки разлози за отварање Одељења за српски језик, а заправо Института за српски језик, Ковачевић је рекао Срни да одбране српског језика не може бити без његовог научног истраживања. 

„Одбрана српског језика мора бити научно утемељена и везана за научне институције и научне пројекте. Општепознато је да Република Српска нема институт за српски језик и књижевност, а он је неопходан из више разлога“, истакао је Ковачевић, који је професор књижевности на филозофским факултетима у Београду и Источном Сарајеву.

Прво, каже он, зато што српски језик нигде није тако угрожен као у БиХ, а друго, што се болоњским процесима наука готово измешта с факултета, што факултети постају мало јаче средње школе, у најбољем случају научно у рангу бивше више школе.

„Треће, што муслимани — који на све начине желе такозвани босански језик да наметну као земаљски језик, као језик и Срба и Хрвата и муслимана/Бошњака — већ имају институт, који се све више представља као институт који изучава и покрива језичку проблематику целе БиХ, неретко представљајући свету фалсификате уместо истина, као на пример онај о ’босанчици‘ као посебном писму различитом од српске ћирилице, или онај о Повељи Кулина бана као бошњачком документу, или онај о томе да су сви који живе у БиХ језички ближи такозваном босанском него српском језику и слично“, појаснио је професор Ковачевић.

И на крају, истакао је Ковачевић, један од битних разлога за оснивање института јесте и тај да је Република Српска, са источном Херцеговином као средиштем источнохерцеговачког дијалекта, који је основица целог Вуков/ск/ог српског књижевног језика, на неки начин предодређена да у њој буде институт за српски језик. 

„Уосталом, нема ниједне земље на свету, а посебно још ако је угрожен њен национални интегритет, да та земља нема институт за матерњи језик као базу изучавања и неговања властитог језика, посебно још ако је он, као српски, основни национални идентитетски критеријум“, навео је професор Ковачевић.

Уништавање ћириличних натписа у Херцеговини - Sputnik Србија
Херцеговина: Ћирилица стоп! (видео)

Он је оценио да Институт за српски језик треба да буде место за провођење и потврђивање општесрпске језичке политике, прво место за општедруштвена лингвистичка истраживања, а самим тим и право место за неговање и изучавање српскога језика и писма.

„Зато и јесте најприродније да је институт, по угледу на немачки Гетеов институт, или шпански Сервантесов институт, везан за име највећег српског књижевника, за Андрићево име, да је то Институт ’Иво Андрић‘, у његовом граду — Андрићграду, са два одељења: Одељењем за српски језик и Одељењем за српску књижевност“, констатовао је професор књижевности.

Он је нагласио да је „без оснивања Одељења за српски језик при Андрићевом институт у Андрићграду тешко и поверовати у успешну борбу за очување српског језика и ћирилице у БиХ, а самим тим и у Републици Српској, а следствено томе и за очување самих Срба и Републике Српске“.

У Андрићевом институту у Андрићграду 12. маја отворено је Одељење за српски језик, а тада је одржан и дводневни научни скуп о теми „Иво Андрић и српски језик“, на коме је узело учешће 30 филолога из Републике Српске, Србије и Црне Горе. 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала