Цвијетин Миливојевић, директор агенције за односе са јавношћу и маркетинг „Прагма“, и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС), разговарали су на тему лажних реклама са Јелицом Путниковић у емисији „Енергија Спутњика“. Централно питање било је како доћи до механизма заштите потрошача од превараната који су преплавили маркетиншки простор наших медија.
Најдрастичнији пример су лекови које фармацеутске куће рекламирају као суплементе, јер је у нашој земљи забрањено рекламирање лекова. Паповић тврди да се то дешава годинама и да је забрињавајуће што се не санкционише.
„Лажне рекламе су константа. Немамо органе који ће реаговати на лажне рекламе. Рекламе које су чак и забрањене и санкционисане напољу, долазе код нас. НОПС је неколико пута интервенисао за суплемент који наводно повећава плодност, а за који реклама тврди да је то клинички доказано.“
Паповић објашњава да су тврдње да је нешто клинички доказано углавном неистините, јер то само значи да је производ испитан на бактериолошку исправност, а да права клиничка тестирања подразумевају вишегодишња испитивања на великом броју пацијената. Поред лажних клиничких испитивања, према његовим речима, лажни су и доктори који се појављују у рекламама и тако су потписани. Овакво грубо кршење закона се тренутно код нас санкционише као прекршај и махом застарева пре него што добије судски епилог, иако имамо добре законе и правилнике.
Закони који уређују комуникацију са јавношћу се злоупотребљавају и то је довело до тога да имамо „диктатуру промоције“ која се зове — брутална пропаганда.
Удружење потрошача је активно учествовало у изради Закона о оглашавању у последњих неколико година, да би касније било искључено из процеса. Без обзира на то, у удружењу сматрају да Закон о оглашавању генерално није лош, али да нема ко да га спроводи. То тврде због тога што при сваком покушају да укажу на кршење закона наилазе на зид и да њима преостаје једино да саопштењима упозоравају потрошаче.
„Ми упутимо допис ’Рателу‘, који проследи оглашивачу, оглашивач врати нама. Ништа се не промени. Шаљемо све доказе о кршењу закона и не добијамо никакав одговор. Основни проблем је то што немамо инспекцијске органе довољно јаке и оштре, као о довољно велике санкције“, рекао је Паповић.
Иза лажних реклама не стоји само један човек, односно компанија која продаје производ, већ читава машинерија која често стоји иза спорне промоције. Морал и одговорност свих учесника у процесу се загуби на путу од продавца до крајњег корисника искључиво због непоштовања закона.
Миливојевић упозорава да ми имамо солидне законе, али да се ти закони не поштују и да последице неодговорних кампања могу бити чак трагичне, без обзира на то што наручиоци истих нису имали намеру да се то деси. Према његовим речима, кад дође до нежељеног исхода или се потрошач осети превареним, закон је предвидео механизам путем којег може да се дође до наручиоца спорне рекламе.
Драстични су примери у којима се рекламирају препарати који лече канцер, као и разни препарати за мршављење и чудотворни лекови за разне болести. Они који се нађу у безизлазној ситуацији неретко су преварени лажним обећањима. Миливојевић сугерише да грађани преварени на тај начин не треба да се баве Законом о оглашавању, већ да се обрате медијима који су спорну рекламу објавили.
„Имамо кривични законик који, на пример, ширење лажних вести, дефетизма, панике међу грађанима и фактички санкционише као кривично дело. Ако неко да лажну наду да неки препарат лечи канцер, прода тај препарат а не само да се стање пацијента не поправи, него тај пацијент премине, одговорних има много, па и медија који је то објавио. У декларацији пише име и презиме одговорног лица и име компаније која је радила рекламу. Први траг је та компанија. Други је медији који је то објавио, јер мора да провери шта објављује“, наглашава Миливојевић.
