Далеко лакше је било заменити тезу и свалити дрвље и камење на чиновницу Министарства за рад, очигледно невешту у давању политичких изјава које лепо звуче, а ништа не значе. А њена, можда неспретно изговорена реченица, како приметише у синдикату „Слога“, управо је значила то што сви знамо: да послодавцу не треба трудница, већ радница. Напали су је са свих страна, од званичника, преко заштитника разних права, до многобројних корисника друштвених мрежа.
Лепо би било када би проблем решила „адекватна санкција“ за Милену Антић, коју је одмах најавио министар за рад, након одијума коју је изазвала њена изјава да нико неће запослити жену која ће након ступања на рад затруднети, јер је послодавцу потребна жена која ради.
Шокиран, како каже, скандалозном изјавом, он је истакао да ће то бити последња опомена за њу и све друге да такве ствари не смеју да се изговоре, а камоли дешавају. Лако је, међутим, решити питање вокабулара, али шта ћемо са „дешавањима“. Јер упркос променама закона и покушајима да подстакнемо наталитет разним мерама, пракса је да многи послодавци када примају на рад женску особу, иако по закону више не смеју да питају планира ли ускоро проширење породице, сугеришу да је евентуални останак у другом стању — непожељна појава.
„Мислим да је неоправдана пажња јавности усмерена на ту изјаву, која вероватно јесте била мало неспретна, али не мислим да је државна службеница рекла било шта нетачно“, каже за Спутњик Бојана Селаковић из „Удружења ’Родитељ‘“.
Она истиче да је то удружење, током свих година рада на побољшању законског оквира ради финансијске подршке породицама са децом, било у прилици да сагледа да држава у пракси више штити права послодаваца, а да тако заправо штити буџет.
Она објашњава да се то најбоље види у коментарима на усвајање закона о финансијској подршци породицама са децом који су се односили на аргументе којима држава жели да спречи злоупотребе трудничког или породиљског статуса. И у складу са тим су, како каже, прављени и одговарајући прописи.
„Аргументација која се односи на начин обрачуна накнаде за жене на породиљском одсуству управо је била усмерена ка томе да они желе да заштите буџет од лажних трудница, односно породиљских накнада, јер просто не мисле да је то уреду“, напомиње правница „Удружења ’Родитељ‘“ и додаје да ниједна злоупотреба није у реду, али да никада нису чули објашњење на какве се то злоупотребе тачно мисли.
„Читав проблем заправо лежи у томе што је држава немоћна да се циљано обрачуна са злоупотребама, па доноси неке опште мере и тако кажњава и оне жене које су радиле два-три месеца, па су затруднеле. Исто се дешава и када су у питању отпуштање породиља са посла и неисплаћивање накнада“, истиче саговорница Спутњика.
Она сматра да наша законска решења кроз све ове године генерално нису лоша, али да је проблем што нисмо у стању да осигурамо имплементацију и надзор спровођења прописа. У пракси се то сведе на то да иако формално имамо некаква гарантована права, она не могу да буду досегнута.
„Тај раскорак у ономе шта је форма и шта је имплементација заправо је наш највећи проблем“, наводи Селаковићева.
Она то илуструје питањем каква је корист од тога што смо проширили круг жена која остварују права на породиљско одсуство. Однедавно она обухватају и жене ангажоване путем ауторског уговора или уговора о делу. Али ако ће оне примати хиљаду или две динара месечно током породиљског одсуства, каква је њихова корист од тог решења које им формално гарантује да ће моћи да користе накнаду.
„Ми овде још имамо то наслеђе из бивше државе и социјализма, где формално-правно породиљско одсуство жене траје 12 месеци, и када гледате упоредну праксу то је доста дуг период. Међутим, проблем је што је законско решење врло тешко спровести у пракси. Било је пуно проблема у његовој примени, пуно је заобилажења процедура, најчешће од стране послодаваца, који су просто тражили начин да не наставе радни однос са женом која је затруднела или отишла на породиљско одсуство“, истиче правница „Удружења ’Родитељ‘“ .
То удружење је било једно од три која су покренула вишегодишњу кампању „Право за маме“, која је резултирала усвајањем закона који је омогућио да породиље од 1. јула накнаде добијају директно из буџета.
И на крају се саговорница Спутњика запитала ко због свега тога заправо трпи штету што је запослена остала у другом стању убрзо пошто је ступила на посао. Ако говоримо о популационој политици и расту наталитета, жена која доноси дете на свет није урадила ништа лоше, истиче она и додаје да не постоји механизам који ће жене заштити накнадно.
„Формално, инспекција рада треба да контролише све то, али тренутни систем је такав да нема активирања по службеној дужности, већ је на женама да процене да ли хоће или неће да пријаве случај. И уколико пријаве, питање је да ли ће инспекција да реагује на то што није уреду. Притом, та ситуација није нимало обећавајућа за жену која сутра треба да настави да ради код тог послодавца и питање је како ће моћи да сарађује са њим након тога“, указала је Селаковићева.
