„Неуништива канцеларка је пала са свог трона“, пише „Фигаро“. Како наводи шеф међународне службе листа Патрик Сен Пол у својој уредничкој колумни, одлазак Меркелове убрзала је њена миграциона политика. Као резултат тога, канцеларка, која је предвидела крај Герхарда Шредера, боље од свих зна да се не може одржати на функцији до краја мандата 2021. године, ако је изјавила да се неће кандидовати на тим изборима.
Сада у њеној странци ЦДУ почиње борба за власт, пише аутор чланка. Њен наследник ће бити биран између оних који предлажу да се држи исти правац као до сада, оних који су за супротстављање „Алтернативи за Немачку“ и оних који су оличени у Фридриху Мерцу, вечном непријатељу Меркелове.
Као резултат тога, могла би да буде срушена велика коалиција ЦДУ, ЦСУ и СДП, која је дуго времена постојала под вођством Меркелове, и формирана нова коалиција хришћанских демократа и зелених или либерала. Европски избори у мају 2019. биће „последња битка ’гвоздене канцеларке‘ која је већ једним коленом на земљи“, наводи се у тексту.
„Свиђало се то њеним противницима или не ’мамица‘ је направила опрезан и пажљив корак, који гарантује стабилност у суочавању са превирањима која бесне на континенту“, пише аутор чланка о Меркеловој.
Међутим, новинар истиче да она сада оставља Европу без заједничке идеје. Меркелова је одрасла иза гвоздене завесе и она је разуман човек. У њеном ДНК нема тог „гена општеевропског пројекта“ који је био присутан код Хелмута Кола или Хелмута Шмита. Ослабила је везе Немачке и Француске како би се окренула Истоку. Споразум између двеју земаља неопходан је за даљи напредак, иако није довољан.
Као резултат свега, француски председник Емануел Макрон се суочава са највећим изазовом до сада.
„Он мора да нађе начин да пробуди наду код свог будућег партнера, предлажући Европи реалан пројекат за будућност“, закључује новинар француског листа.
